U trendu

Radna grupa: Za uređenje robne berze u Srbiji biće potrebno dve-tri godine

Član Radne grupe za uređenje tržišta i robne berze, poljoprivrednik Dušan Tornjanski, izjavio je danas da će biti potrebno dve-tri godine da se uredi robna berza u Srbiji i uvedu robni zapisi kojima će moći da se trguje.

„Zadovoljni smo dosadašnjim radom Radne grupe za uređenje tržišta i robne berze, popisana su javna skladišta i usvojen pravilnik kojim se propisuju minimalni tehnički uslovi za trgovinu na otkupnim mestima, skladištima. Tražimo da, na osnovu predate robe javnom skladištu, dobijemo robni zapis kojim ćemo moći da trgujemo“, rekao je agenciji Beta Tornjanski, koji je član Udruženja poljoprirednika Banata.

Poljoprivrednici su jesenas, nakon blokade puteva traktorima, tražili uređenje robne berze i uvođenje robnih zapisa i terminskih ugovora.

Nadležna ministarstva poljoprivrede i trgovine donela su ovih dana pravilnik kojim se propisuju minimalni tehnički uslovi za skladišta, a tiču se prostora, uređenja i opreme, kao i načina prodaje robe.

Pravilnikom je detaljno pobrojana oprema koju mora imati otkupno mesto, a koja omogućava određivanje parametara kvaliteta pri prijemu, odnosno razvrstavanje prema kvalitetu, klasi poljoprivrednih proizvoda za zrnaste proizvode, voće i povrće, stoku.

Propisana je i mogućnost da poljoprivredni proizvođač, ako nije zadovoljan utvrđenom količinom, kvalitetom, odnosno klasom predatih poljoprivrednih proizvoda, može da se obrati nadležnom inspektoru Ministarstva poljoprivrede, radi provere načina određivanja parametra kvaliteta kontrolnih organizacija koje je angažovao otkupljivač.

Popis je obuhvatio 786 skladišta, kao i uljare, pivare i špiritane i obezbedio je detaljne podatke o kapacitetima, načinu skladištenja, kao i o kvalitetu robe. Utvrđeno je da ukupni skladišni kapaciteti u Srbiji iznose sedam miliona tona.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin rekao je da je napravljen tek prvi korak u uređenju berze i pripremama za izdavanje skladišnice i robnih zapisa.

„Da bi sadašnja skladišta ušla u sistem javnih skladišta neophodno je da se donese zakon o javnim skladištima, da ona obrazuju kompenzacioni fond, koji bi u slučaju nestanka robe nadoknadio vlasniku štetu. Tek tada skladišta mogu da dobiju sertifikat i uđu u sistem javnih skladišta“, rekao je Galetin.

Ta skladišta bi, kako je naveo, izdavala robni zapis kojim bi moglo da se trguje ili da bude kolateral za dobijanje kredita.

Sadašnja skladišta mogu, prema njegovim rečima, da izdaju skladišnicu, to je izjava o postojanju robe u skladištu i nju će banke teško priznavati kao garanciju za kredit.

Dodao je da je put do trgovine terminskim ugovorima, fjučersima, daleko duži jer treba da se obezbedi još dosta uslova, tržište hartija od vrednosti i neophodne institucije.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar