Radnici nezdovoljni, ne protestuju jer su izgubili poverenje u sindikat
Radnici u Srbiji imaju mnogo razloga za nezadovoljstvo i protest ali su nezainteresovani jer su dometi i rezultati ranijih protesta mali, a izgubili su i poverenje u sindikat, smatraju predstavnici radničkih organizacija.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković rekao je za Betu da radnici sa prosečnom platom od 400 evra i penzioneri sa prosečnim penzijama od oko 300 evra nemaju dovoljno ni za „redukovanu“ potrošačkiu korpu i da razloga za nezadovoljstvo ima i previše.
„Oko dve trećine ljudi u Srbiji živi na granici preživljavanja, a jedna četvrtina je u zoni siromaštva, što znači da razloga za nezadovoljstvo ima mnogo, ali je sve manje solidarnosti medju radnicima, a efekti i dometi ranijih protesta sindikata su slabi“, rekao je Stojiljković.
Dodao je da su radnici izgubili poverenje u sindikat i da smatraju da nije jedinstven i nema dovoljno moći.
On je rekao da su protesti neuspešni i zato što Vlada Srbije uglavnom posle štrajka stane na stranu rukovodstva kompanije, kao u slučaju protesta radnika u kragujevačkom Fijatu.
„Tom protestu je premijerka Ana Brnabić prikačila ‘političku pozadninu’, a da nikad nije dokazala da je to tako, iako smo više puta tražili“, rekao je Stojiljković.
Solidarnost medju zaposlenima je, prema njegovim rečima, nestala iz straha da ne izgube i „kakav-takav posao jer se otkaz lako dobija“.
„Takav je trend i u Evropi, samo što je na rubnim područjima, kao što je Srbija koja je preživela ratna razaranja, sankcije i lošu privatizaciju, apatija zaposlenih veća, a energija za protest manja“, rekao je Stojiljković.
Dodao je da je „zazvonilo za uzbunu“ i da se UGS „Nezavisnost“ sada povezuje sa svim nezadovoljnim grupama gradjana.
„Neko mora da nosi vatru, umrežavamo se sa svima koji su nezadovoljni socijalnim stanjem u zemlji da bi stvorili kritičnu masu koja će moći da utiče na donošenje odluka vlasti“, rekao je Stojiljković.
On je ocenio da je razlog za proteste splasnuo i zbog medijske nezaintersovanosti za te teme kao i zbog partijskog zapošljavanja.
„Svaki treći zaposleni u Srbiji je član Srpske napredne stranke ili njegov satelit i u takvim uslovima je teško organizovati protest“, rekao je Stojiljković.
Predsednica Asocijacije slobodnih nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić rekla je da taj sindikat neće učestvovati u prvomajskom protestu radnika u Srbiji koji organizuju UGS „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) „zato što su ta dva sindikata dovoljna sama sebi“.
„UGS i SSSS su zauzeli busiju i privilegije u Socijalno-ekonomskom i savetu Vlade Srbije i nema dogovora da svi sindikati izadju na ulicu i protestuju zajedno. Da li treba da nezadovoljstvo stanjem u zemlji izražavamo šetnjom u dve-tri kolone?“, rekla je Savić.
Ona je istakla da nema ništa protiv jednog jakog sindikata koji bi bio u Socijalno-ekonomskom savetu, ali da tada ne treba da stavlja interese pojedinačnog sindikata iznad opštih interesa.
Sve dok svi sindikati ne budu zajedno, kako je rekla, ne mogu vratiti poverenje radnika.
Savić je kazala da će i radnici u tim uslovima umesto odlaska na piknik 1. maja izabrati protest, ne samo da bi formalno obeležili praznik rada.
Istraživač u Centru za demokratiju Sarita Bradaš ocenila je da ima „na pretek“ razloga za nezadovoljstvo zaposlenih zbog niskih zarada i kršenja prava, pa čak i porodilja.
„Ministar za rad i zapošljavanje umesto da se bavi unapredjenjem prava radnika najavljuje kontrolu bolovanja“, rekla je Bradaš.
Razlozi za nedostatak motiva za protest su, prema njenim rečima, to što su radnici okrenuti borbi za egzistenciju kao i to što ne postoji fond za zaštitu u slučaju da zbog toga ostanu bez posla, što u drugim zemljama postoji.
„Svi ti razlozi sprečavaju da radnici veruju da bi protesti doneli neki rezultat“, rekla je Bradaš.
Sindikati bi, kako je rekla, trebalo da beznadje obespravljenih radnika pretvore u ljutnju, ne u bes, koja bi ih pokrenula i vratila veru da se protestom mogu izboriti za svoja prava.
(Beta)
