Radosavljević: Cena derivata mirne, sledeci skok na jesen
BEOGRAD – Kretanje cena naftnih derivata u Srbiji u narednom periodu će zavisiti od kretanja cena na svetskom tržištu, za koje je očekivati da se spuste na nivo od 100 do 110 dolara, tako da bi trebalo da i cene kod nas budu slične sadašnjim dok bi sledeći skok mogao da se dogodi na jesen, izjavio je profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević.
„Cena nafte na svetskom tržištu je sada u blagom padu i očekujem da će se zbog manjeg rasta nego što je bilo očekivano, ali i zbog povećanja proizvodnje od strane OPEK-a, cena spustiti do nivoa od 100 do 110 dolara, što će pomoći državama koje kontrolišu cene da imaju malo manji pritisak“, rekao je Radosavljević za Tanjug.
Naveo je da, s druge strane, uvek postoji dodatni prostor da se država odrekne svojih poreskih zahvatanja i da na taj način smanji pritisak na cenu.
Prema njegovim rečima, sada se ne može sa sigurnošću reći kako će se situacija razvijati u sledećim mesecima, ali da se može predvideti da će se cenovni pritisak još jednom osetiti i to na jesen.
Razlozi za to su, ističe sagovornik Tanjuga, poljoprivredni radovi i povećana tražnja za dizelom, a već smo svedoci da se tržištu isporučuju manje količine dizela nego što je potrebno.
Radosavljević navodi da zbog putovanja i poljoprivrednih radova potrošnja goriva trenutno nije veća od uobičajene, nego je ponuda na tržištu manja, što je rezultat nekoliko faktora.
„Prvi je taj što je Evropska unija uvela sankcije na derivate i sirovu naftu koja se uvozi iz Rusije, osim za naftu koja stiže cevovodima. Rusija je bila veliki isporučilac derivata, pre svega dizela, na evropsko tržište, a sada tog dizela ima manje. S druge strane je disbalans cena između Srbije i regiona, jer su ljudi ranije tokom letnjih putovanja kupovali derivate u Bosni, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji pošto su bili jeftiniji, a sada se ta cena iznivelisala i gorivo se kupuje kod nas“, objašnjava Radosavljević.
Govoreći o tome da li Srbija ima alternativu za rusku naftu, on kaže da je NIS i pre početka krize iz Rusije uvozio svega 10 do 15 odsto nafte, a da se ta količina sa krizom nešto povećala, s obzirom da je cena bila povoljnija.
„Sada je, zbog embarga na uvoz ruske nafte došlo do nemogucnosti da se ona uveze. Mislim da nije problem da se nafta nađe na tržištu, ali je u ovom trenutku problem što je NIS i dalje indirektno pod sankcijama i da kompanije koje trguju naftom plašeći se da ne potpadnu pod sankcije, ili odbijaju da rade sa NIS-om ili način na koji sarađuju otežava i stvara probleme NIS-u da tu naftu uveze“, kaže Radosavljević.
Ističe da ne očekuje nestašice goriva u narednom periodu jer nafte na svetskom tržištu ima dovoljno, uostalom i OPEK je povećao proizvodnju, a tražnja u ovom trenutku unekoliko stagnira.
„Ono što može da bude problem u kratkom roku jeste smanjen uvoz dizela, koji je sa nekadasnjih oko 60.000 tona mesečno, spao na oko 15.000 tona. Domaći dizel neće moći da nadomesti svu tu kolicicnu i mogu da se jave određeni problemi, ali mislim da će se to u narednom periodu rešiti“, navodi on.
Kada je reč o eventualnoj alternativi snabdevanju preko Jadranskog naftovoda JANAF-a, Radosavljević kaže da alternativni pravac uvek postoji, samo je pitanje koliko košta.
Dodaje da tehnički derivati mogu da se transportuju kamionima, recimo i iz terminala u Pločama, ali da je to mnogo skuplje i neefikasnije nego što je JANAF.
„U ovom trenutku, koliko sam razumeo, postoji mogućnost da stane nafta iz JANAF-om i ako do toga dođe, može da se desi da stane i rafinerija. Međutim, očekujem da to toga neće doći, jer cilj sankcija ne bi trebalo da bude da nastradaju domaće kompanije u Evropi, već su sankcije okrenute prema Rusiji“, kaže on.
Dodaje da je Evropa do sada, bar kada je reč o kompanijama koje posluju na njenoj teritoriji, vodila računa o tome ali, kako navodi, nekada se desi da se ne vodi računa i o trećim zemljama, zbog čega je Srbija u četvrtom paketu sankcija bila pod sankcijama za uvoz nafte.
„Petim paketom je to promenjeno. Podsetiću da je u međuvremenu određeni paket akcija prešao u ruke Gasproma, a on nije pod sankcijama, po čemu NIS ne potpada pod poslednji paket sankcija. Međutim, neki dobavljači plašeći se sankcija i nejasnoća i čestih promena paketa sankcija, ne žele da sarađuju sa domaćom naftnom privredom ili otežavaju način saradnje“, navodi Radosavljević.
Dodaje da očekuje da će to u narednom periodu ipak biti razrešeno.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.