Radovi na odrzavanju Severnog toka 1 od danas do 2. septembra
LONDON – Na gasovodu Severni tok 1 kojim se ruski gas transportuje do Nemačke od danas do 2. septembra izvodiće se radovi na održavanju.
Zabrinutost u Evropi izaziva mogućnost da se taj prekid snabdevanja gasom produži, prenosi Rojters.
Navodi i da je Rusija već smanjila protok kroz gasovod na 40 odsto kapaciteta u junu i na 20 odsto u julu.
Takođe je prekinuto snabdevanje ruskim gasom nekoliko evropskih zemalja, kao što su Bugarska, Danska, Finska, Holandija i Poljska i smanjen protok preko drugih gasovoda otkako je Moskva pokrenula „specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini“.
Rusija inače snabdeva oko 40 odsto evropskog prirodnog gasa, uglavnom gasovodom, a isporuke prošle godine bile su oko 155 milijardi kubnih metara.
Preko Ukrajine gas ide uglavnom u Austriju, Italiju, Slovačku i druge istocnoevropske zemlje.
Ukrajina je zatvorila tranzitni gasovod Sohranovka koji prolazi kroz teritoriju koju je, navodi Rojters, okupirala Rusija na istoku zemlje.
Evropske zemlje traže alternativno snabdevanje, ukljucujući neke koje je prekinula Rusija nakon što je odbila zahtev koji plaćaju u rubljama.
Drugima, uključujući Nemačku, potreban je i dalje ruski gas i pokušavaju da dopune skladište gasa pre zime.
Alternativni putevi ka Evropi koji ne idu preko Ukrajine uključuju gasovod Jamal-Evropa, koji prelazi Belorusiju i Poljsku do Nemačke.
Gasovod Jamal-Evropa ima kapacitet od 33 milijarde kubnih metara, oko šestine ruskog gasa koji se izvozi u Evropu.
Neke zemlje imaju alternativne opcije snabdevanja, a evropska gasna mreža je povezana tako da se snabdevanje može deliti, iako je svetsko tržište gasa bilo tesno i pre ukrajinske krize.
Nemacka, najveći evropski potrošač ruskog gasa, koja je zbog rata u Ukrajini obustavila sertifikaciju novog gasovoda Severni tok 2 iz Rusije, mogla bi da uvozi gasovodima iz Britanije, Danske, Norveške i Holandije.
Norveška, drugi najveći snabdevač gasom u Evropi iza Rusije, povećava proizvodnju kako bi pomogla Evropskoj uniji da postigne svoj cilj da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva do 2027.
Britanska kompanija Centrica potpisala je ugovor sa norveškom kompanijom Ekuinor o dodatnom snabdevanju za naredne tri zime. Britanija se ne oslanja na ruski gas i takođe može da izvozi u Evropu putem gasovoda.
Kako navodi Rojters, južna Evropa može da prima azerbejdžanski gas preko Transjadranskog gasovoda do Italije i Transanadolskog gasovoda za prirodni gas (TANAP) kroz Tursku.
Sjedinjene Države su saopštile da mogu da isporuče 15 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa (LNG) Evropskoj uniji ove godine.
Ali, američke fabrike LNG-a proizvode punim kapacitetom, ali će ga eksplozija na glavnom terminalu za izvoz LNG-a u Teksasu zadržati do kraja novembra.
Evropski LNG terminali takode imaju ograničen kapacitet za ekstrauvoz, iako neke zemlje kažu da traže načine da prošire uvoz i skladištenje.
Nemačka je među onima koji žele da grade nove LNG terminale. Planira da izgradi dva za samo dve godine.
Poljska, koja se oslanja na Rusiju za oko 50 odsto svoje potrošnje gasa ili oko 10 milijardi kubnih metara, rekla je da može da nabavlja gas preko dve veze sa Nemackom.
Novi cevovod koji omogućava protok do 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje izmedu Poljske i Norveške biće otvoren u oktobru.
Nova gasna veza između Poljske i Slovačke takođe je puštena u rad prošle nedelje.
Španija želi da oživi projekat izgradnje treće gasne veze kroz planine Pirene, ali Francuska je rekla da bi novi LNG terminali, koji se mogu naterati da plutaju, bili brža i jeftinija opcija od novog gasovoda.
Ministri energetike u EU su se složili da sve zemlje EU treba dobrovoljno da smanje upotrebu gasa za 15 odsto od avgusta do marta, u poredenju sa njihovom prosecnom godišnjom potrošnjom tokom 2017-2021. i uvele ciljeve za dopunjavanje skladišta gasa za celu EU.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.