U trendu

Rast dolara nece mnog uticati na javni dug, stedeti u dinarim

BEOGRAD – Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nebojša Savić izjavio je danas, povodom novog pada kursa evra u odnosu na dolar, da je 90 odsto štednje u Srbiji u evrima, ali da je najsigurnije štedeti u dinarima.

„Najveći prinos, najveća kamata je na štednju u dinarima i zato raste štednja u dinarima“, rekao je Savić za Tanjug odgovarajući na pitanje u kojoj valuti treba štedeti.

On je izneo procenu da rast kursa dolara neće imati značajnog uticaja na visinu javnog duga Srbije.

„Zahvaljujući svesnoj strategiji NBS-a koja je vođena do 2006. godine smanjivano je učešće dolara u našem javnom dugu, što znači da kada bi duhg bio preračunat u dolare oco neće izazvati veliki rast, jer 2016. je dolarski dug bio 30 odsto, danas je 10 odsto“, naglasio je Savić.

On je ocenio da je kod nas tržište nekretnina razvijeno zbog nerazvijenosti finansijskog tržišta.

„Mislim da naši građani nemaju dobrih alternativa u šta bi mogli da ulažu. Kod nas nije produbljeno finansijskao tržište
i treba ga produbiti da imate više mogućnosti u šta da uložite novac, nego kupuju nekretnine. Računaju da su se tako obezbedili u smislu stabilnosti, jer će sutra, računaju, moći da prodaju za nešto više“, ocenio je Savić.

Dodao je da su različiti motivi da se kupuju nepokretnosti, jer neki to rade da bi „oprali“ novac, neki zbog sigurnosti, da ne bi držali pare kod kuće, a neki građani zato što planiraju da ih izdaju i tako zarade više nego na štednji na koju su kamate blizu nuli.

Savić je naglasio da je inflacija u svetu počela sa smanjivanjem efekata pandemije kovida 19, jer nije bilo roba i bili su pokidani lanci snabdevanja, ali da je dodatni udar bio početak sukoba u Ukrajini koji je doveo do rasta cena energenata i hrane.

„Teško je reći da li smo dostigli vrh inflacije, jer ne znamo šta će se dešavati u Ukrajini i kakve će posledice dalje biti.

Ako bi se intenzitet oružanog sukoba nastavio na sadašnjem nivou, moglo bi se pretpostaviti da bismo za mesec-dva dana došli do vrha, da bi nakon toga počelo blago samanjivanje, a sredinom iduće godine to utihnulo i početkom 2024. došli bismo do onoga što nazivamo koridor inflacije, a to je dva ili tri odsto, plus – minus jedan do 1,5 odsto“, procenio je Savić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar