U trendu

Rat u UKR umanjuje izglede za ekonomski oporavak posle kovid

VAŠINGTON – Rat u Ukrajini koji je u toku umanjuje izglede za ekonomski oporavak nakon pandemije za ekonomije rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije, navodi se u danas objavljenom Ažuriranom ekonomskom izveštaju Svetske banke za region.
Ekonomska aktivnost ostaće u dubokoj depresiji tokom sledeće godine, sa minimalnim očekivanim rastom od 0,3 odsto tokom 2023. godine, pošto šokovi izazvani cenama energije i dalje utiču na region.

„Međutim, region je do sada bolje podneo efekte ruske invazije na Ukrajinu nego što se ranije predviđalo. Očekuje se smanjenje regionalne ekonomske aktivnosti za 0,2 odsto ove godine, odražavajući rast iznad očekivanja u nekim od najvećih ekonomija u regionu i oprezno proširenje podsticajnih programa iz ere pandemije koje će sprovesti neke vlade“, navodi SB.

Ovogodišnji očekivani pad ukrajinske ekonomije sada je projektovan na 35 osto, iako je ekonomska aktivnost pogođena uništavanjem proizvodnih kapaciteta, oštećenjem poljoprivrednog zemljišta i smanjenom ponudom radne snage, jer se procenjuje da je više od 14 miliona ljudi raseljeno.

Prema nedavnim procenama Svetske banke, potrebe za oporavkom i rekonstrukcijom u društvenim, proizvodnim i infrastrukturnim sektorima iznose najmanje 349 milijardi dolara, što je više od 1,5 puta više od veličine ukrajinske predratne privrede u 2021. godini.

Rat nastavlja da slabi globalnu ekonomiju kroz značajne poremećaje u trgovini i šokovima koje izazivaju cene hrane i goriva, što doprinosi visokoj inflaciji i posledičnom pooštravanju uslova globalnog finansiranja, navodi SB.

Aktivnost u evrozoni, najvećem ekonomskom partneru za ekonomije rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije značajno se pogoršala u drugoj polovini 2022, zbog narušenih lanaca snabdevanja, povećanih finansijskih pritisaka i pada poverenja potrošača i preduzeća. Međutim, najštetniji efekti invazije, ipak, predstavlja porast cena energije usled velikog smanjenja ruskog snabdevanja energijom.

Niži prognozirani rast za 2023. godinu odnosi se na mnoge ekonomije rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije pošto su regionalni izgledi podložni značajnijoj neizvesnosti.

Produžena ili intenzivirana ratna dešavanja mogla bi izazvati značajno veću ekonomsku i ekološku štetu i imati veći potencijal za fragmentaciju međunarodne trgovine i investicija. Rizik od finansijskog stresa takođe ostaje povišen, s obzirom na visoke nivoe duga i inflaciju.

„Dok globalne cene nafte, gasa i uglja rastu od početka 2021. godine, nagli rast je zabeležen nakon ruske invazije na Ukrajinu, što je dovelo inflaciju do nivoa koji decenijama nije viđen u regionu. Ova kriza bez presedana utiče i na potrošače i na vlade – ograničavajući mogućnost budžetskog finansiranja, produktivnost preduzeća i dobrobit domaćinstava“.

Najteže će biti pogođene zemlje koje se u srednjoj ili velikoj meri oslanjaju na uvoz prirodnog gasa za grejanje (što čini 30 odsto tražnje energenata), industriju ili električnu energiju, kao i zemlje blisko povezane sa energetskim tržištima EU,kažu u SB.

„Ove zemlje moraju da se pripreme za nestašicu gasa i donesu planove za vanredne situacije za ublažavanje najtežih uticaja na domaćinstva i preduzeća, uključujući uštedu energije, povećanje energetske efikasnosti i sprovođenje planova kvota/racionisane potrošnje. Kampanje za promenu ponašanja sa fokusom na efikasnost grejanja u domovima i zgradama, poput oblaganja prozora i dodavanja izolacije, zahtevaju relativno minimalna ulaganja i imaju trenutni uticaj“, navela je SB.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar