Ratari: Nemamo kome da prodamo viškove pšenice i kukuruza, bez para smo pred prolećnu setvu

Uduženje poljoprivrednika „Stig“ uputilo je danas poziv ministarki poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbje Jeleni Tanasković da ponudi rešenje za problem kome da prodaju viškove pšenice i kukuruza kada ih niko ne traži, a kada su mogli da ih prodaju vlada je zabranila izvoz.

Predsednik tog uduženja Nedeljko Savić rekao je za Betu da, prema pouzdanim podacima, višak pšenice kod proizvodjača je oko 1,5 miliona tona, što je pola prošlogodišnjeg roda.

Ratari su pozvali Tanasković da do 17. marta dodje na razgovor u Požarevac, u suprotnom počeće pripreme za protest.

„Prošlog proleća je cena pšenice bila više od 40 dinara po kilogramu, a Vlada Srbije je zbog straha od nestašice zabranila izvoz. Sada kada su cene pale na ispod 30 dinara po kilogramu niko ne kupuje te poljprivrede proizvode i imamo ogroman problem jer ne možemo da finansiramo prolećnu setvu i smeštajni kapaciteti su skoro puni, a za tri-četiri meseca je nova žetva“, rekao je Savić.

Vlada Srbije je 11. marta prošle godine, zbog nestabilne situacije na tržištu nakon invazije Rusije na Ukrajinu, obustavila izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja. Proizvodjači tih žitarica tvrdili su tada da ima dovoljno za domaće potrebe i da postoji ogroman višak koji može da se izveze.

Krajem aprila Vlada Srbije je dozvolila ograničen izvoz tih žitarica po kvotama, a tek početkom jeseni skinuta je zabrana, ali je cena sa više od 40 dinara po kilogramu pala na ispod 30 dinara za obe žitarice i sada gotovo da nema tražnje. Situaciju će dodatno otežati produžetak sporazuma za 60 dana izmedju Rusije i Ukrajine o izvozu ukrajinske pšenice, što će „zasititi“ medjunarodno tržište tom robom.

Predsednik Nezavisne asosijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su ratari u ogromnom problemu jer nemaju novca za prolećnu setvu, a da su bankarski krediti preskupi i da se ne isplati novo zaduživanje.

„Nemamo novca, a za setvu hektara kukuruza potrebno je minimum 150.000 dinara, bez troškova rada, osiguranja i amortizacije. Da bi se zasejao hektar soje potrebno je, najmanje 140.000, za suncokret 125.000, a za šećernu repu 220.000 dinara“, rekao je Jakšić.

Dodao je da je neshvatljivo da je država za šećernu repu, koju seju skoro isključivo poljoprivredni tajkuni, odobrila subvenciju od 35.000 dinara po hektaru i da mu nije jasno kako je šećer postao strateški proizvod, a da to nije pšenica.

Prema rečima predsednika Saveza udruženaja poljoprivrednika Banata Dragana Kleuta ratari su u ozbiljnom problemu jer su im ostali viškovi pšenice i kukuruza do 90 odsto od ukupnih prinosa, a prodaja je skoro potpuno stala u vreme kada treba započeti setvu kukuruza.

„Vlada Srbije i ministarka poljoprivrede nemaju sluha za probleme ratara. Treba da ih vučemo za rukav da rešavaju probleme koje su napravili, ne slušajući procene stručnjake da nije bilo neophodno zabraniti izvoz pšenice. Ljudi su ogorčeni“, rekao je Kleut.

On je rekao da je nerazumno da subvencija po hektaru pšenice iznosi 9.000 dinara, a regres za kozu ili ovcu 7.000 dinara.

Ratari su, prema njegovim rečima, u bezizlaznoj situaciji jer su izgubili na ceni pšenice i kukuruza po 13-14 dinara po kilogramu, a mineralno djubrivo su prošle godine plaćali i po 160 dinara po kilogramu, trostruko skuplje nego godinu dana ranije.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.