Razmišljanja: Evo gde bi danas bili da je Jugoslavija opstala

Jedan tekst iz 2011. godine o ekonomskim posledicama raspada SFRJ brzo se širio regionalnim portalima. Od objavljivanja tog teksta prošlo je sedam godina, tokom koje je, recimo, državni dug Crne Gore sa 1,45 milijardi skočio na 2,6 milijardi evra što je rast od čak 80 odsto, prenose mediji.

Za sve države nastale na području nekadašnje Jugoslavije postoje egzaktni podaci o gubicima zbog raspada – osim za Crnu Goru. Srbija je najveći gubitnik, piše portal zbog raspada jedinstvene države je izgubila čak 400 milijardi evra, sabrali su vodeći srpski ekonomisti. Taj gubitak je veći od gubitka svih bivših republika zajedno – Slovenije (8,4 milijarde), Makedonije (20,8), Hrvatske (10,4) i BiH (150,1).

Jedino za Crnu Goru nema egzaktnih podataka.

Srbija je za proteklih 20 godina ostvarila samo 50 odsto BDP-a koji je mogla da ostvari da nije bilo raspada, ratova, sankcija. Po ovom kriterijumu, najviše je zaostala BiH, a najbezbolnije je prošla Slovenija. Ekonomista Miroslav Zdravković to obrazlaže time da su Slovenci pragmatično pratili interese, merene spoljnom konkurentnošću svoje privrede.

On smatra da bi BiH i Srbiji najviše odgovaralo da je opstala zajednička država.

“Imali bismo značajno veće zarade, broj zaposlenih, znatno manje nezaposlenih, veći nivo proizvodnje, izvoza i BDP-a. Ovako, sada samo Makedonija ima manje zarade od srpskih, Slovenija i Hrvatska imaju veći fond isplaćenih zarada od Srbije, iako imaju značajno manji broj i stanovnika i zaposlenih. Prosečna zarada po republikama je u skladu sa prosečnim izvozom po zaposlenom, što ukazuje na jasnu vezu između izvoza i standarda. Do kraja 2008. u Srbiji je vladala suprotna logika: što su bili veći zaduživanje i uvoz, to je bio veći i rast zarada”, komentariše Zdravković.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.