U trendu

Razvoj zelenog vodonika u SR, nacrt strategije pred privredom

BEOGRAD – Nacrt Vodonične strategije Srbije do kraja aprila biće predstavljen privrednicima, od kojih se očekuje povratno mišljenje i uključivanje u izradu tog dokumenta, rečeno je Tanjugu u Privrednoj komori Srbije.

„Zeleni vodonik“ kao energetski resurs u razvijenim zemljama ima primenu u industriji, saobraćaju i energetici, a jedna od najzastupljenijih metoda njegovog dobijanja je elektroliza.

Ministarstvo rudarstva i energetike je krajem 2021. poverilo PKS posao koordinacije izrade separata Strategije upotrebe vodonika u energetici i industriji, kao integralne komponente Strategije razvoja energetike Srbije do 2040, sa projekcijama do 2050.

Nacrt Vodonične strategije nedavno je predstavljen na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a uskoro će sa njim biti upoznat i civilni sektor, navode iz PKS.

Rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost u PKS Dušan Stokić kaže za Tanjug da je nacrt izradila grupa stručnjaka ispred konzorcijuma okupljenog oko Mašinskog fakulteta Beogradskog univerziteta.

Podseća da je prethodno Ministarstvo rudarstva i energetike odredilo PKS da koordinira ovaj posao, koji se radi uz veliku i finansijsku podršku nemačkog GIZ-a.

Stokić ističe da je širi kontekst upotrebe „zelenog vodonika“ u globalnoj neophodnosti ograničavanja potrošnje prirodnih resursa, odnosno orijentaciji ka obnovljim izvorima energije.

„Želimo da u naš energetski miks uključimo i vodonik kao resurs koji može u određenim procentima da pomogne da polako uradimo transformaciju i dekarbonizaciju našeg društva“, rekao je on.

Dodaje da se na strategiji radi nekoliko meseci, te da se došlo do faze nacrta koja traži određene konsultacije sa javnošću.

Na prvom skupu na Mašinskom fakultetu bili su predstavnici privrede, nauke i akademske zajednice, a uskoro će uslediti i okupljanje sa predstavnicima civilnog sektora.

„Mislim da je jako važno u ovoj fazi u kojoj još nemamo javno dostupan dokument, jer se on praktično još uvek razvija, da izrađivači dobiju povratne informacije različitih grupacija“, rekao je on.

Stokić kaže da se kroz tehnologiju vodoničnih gorivih ćelija napajaju vozila, da se iz njega sa energetskom efikasnošću od 40 do 60 odsto proizvodi električna energija, dok je u kombinovanoj proizvodnji električne i toplotne energije efikasnost i do 80 odsto.

Dodaje da se vodonik korišti u gasnoj mreži, u rasponu od jedan odsto u Holandiji, do 10 odsto zapremine u Nemačkoj.

„Primena zelenog vodonika je važan segment za smanjenja gasova sa efektom staklene bašte koji utiču na klimatske promene. Ima primenu u industrij, za proizvodnju metanola, amonijaka, za rafinaciju ulja“, naveo je on.

Srbija ima određene resurse za orijentaciju ka vodoniku, ali i nedovoljno razvijenu infrastrukturu i tehnologije.

„Potrebno je da prođe određeno vreme kako bi se razvile i tehnologije kod kompanija koje imaju potencijale kao Rafinerija Pančevo ili Eleksir. A važno je da se sagleda šta je to što je potrebno od razvoja kapaciteta u smislu kadrova“, kaže Stokić.

Kako je rekao, u naredne dve, tri nedelje nacrt strategije biće prestavljen privrednicima u Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Pančevu i Nišu.

„Cilj je da se upoznaju sa idejom i mogućnostima kako da se uključe u neki deo celog lanca, od proizvodnje, preko skladištenja, transporta, do upotrebe. Tu će biti dobijena i povratna informacija“, smatra on.

Na pitanje o detaljima nacrta strategije, odgovara da je sadržina dokumenta restriktivna, ali ne u smislu da se krije od javnosti, već zato što je još uvek u fazi razvoja i dopunjuje se.

Stokić kaže da će strategija u okviru ministarstva biti harmonizovana sa kompatibilnim dokumentima kao što je energetska strategija i nacionalni plan za energiju i klimu.

Naglašava da će najveća korist dokumenta biti pokazana kroz njegovu primenjivost na konkretne pilot i demostracione projekte u kompanijama, koje će vodonik prepoznati kao ideju za svoj budući biznis.

On objašnjava da je proizvodnja i korišćenje u ovom trenutku „zelenog vodonika“ skupa, te da će biti potrebni podrška i subvencije države, i dodaje da na ruku ovakvom razvoju idu fondovi i programi EU, kao i dokumenti kao što su Zeleni dogovor EU, i Zelena agenda za Zapadni Balkan.

Za javne prezentacije i razgovore po Srbiji, kaže da je u fokusu da privreda u ovom trenutku dobije prvu informaciju i stvori ideju da je vodonik nešto sto treba da ukalkulišu u svoje strateške planove.

„Ima već sada nekih kompanija koje razmišljaju o vodoniku i potencijalno su zainteresovane, a cilj je da to omasovimo“, naveo je sagovornik Tanjuga.

Za Prahovo i kompaniju Eliksir koji su nedavno spominjani u kontekstu „zelenog vodonika“, Stokić kaže da je to jedna od viđenijih i vrlo zainteresovanih kompanija za prve projekte.
„Siguran sam da su Eliksir i Prahovo, jedan od najozbiljnijih i najvećih kandidata“, zaključio je Stokić.

„Zeleni vodonik“ je alternativno gorivo, prepoznato kao izvor čiste energije, koje doživljava procvat na globalnom nivou.

Cena „zelenog vodonika“ iz elektrolize na mestu proizvodnje procenjuje se između tri i 7,5 evra po kilogramu ili od 90 do 225 evra po megavat-satu.

Takođe, očekuje se da će do 2030. cena proizvodnje „zelenog vodonika“ pasti oko 30 odsto zbog povećanja kapaciteta za energiju iz obnovljivih izvora.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar