Referentna kamata NBS ostaje 1,0 posto

BEOGRAD – Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ostaje na nivou od 1,0 posto, odlučio je na današnjoj sednici Izvršni odbor NBS.

Prilikom odlučivanja, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu povoljna domaća privredna kretanja i činjenicu da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini godine od 7,6 procenata premašio prvobitna očekivanja, saopštila je NBS.

Visoka stopa realnog ekonomskog rasta delom je rezultat niske prošlogodišnje baze, ali i povoljnih tekućih kretanja.

Brži rast ekonomske aktivnosti od očekivanog ukazuje na to da bi stopa rasta BDP-a Narodne banke od 6,5 posto za ovu godinu, mogla biti i premašena, napominju iz NBS.

Više od polovine privrednog rasta trebalo bi da bude rezultat povećanja fiksnih investicija, a zatim i lične potrošnje. Pozitivan doprinos očekuje se i od neto izvoza, zahvaljujući bržem rastu izvoza robe i usluga od uvoza.

U smeru popravljanja eksterne pozicije, kako se dodaje, i nadalje će delovati rast izvoznih kapaciteta, podstaknut visokim prilivom stranih direktnih investicija, kao i očekivani globalni ekonomski oporavak.

Izvršni odbor je uzeo u obzir i povećanje projekcije privrednog rasta u srednjem roku sa 4,0 procenta na raspon od 4,0 do 5,0 posto, s obzirom na najavljene brojne infrastrukturne projekte i njihove očekivane direktne i indirektne efekte na BDP.

Izvršni odbor je imao u vidu, takođe, da se inflacija kreće u granicama cilja (3,0 posto plus/minus 1,5 procentnih poena) i da je, u skladu s očekivanjima, u junu i julu iznosila 3,3 odsto međugodišnje.

Nešto viši nivo inflacije u odnosu na početak godine posledica je privremenih faktora, pre svega niske prošlogodišnje baze, rasta svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda prethodnih meseci, što je uz zastoje u globalnim lancima snabdevanja dovelo do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu, objašnjavaju iz NBS.

Pored toga, na domaćem tržištu se od aprila beleži i nešto izraženiji rast cena povrća. Nasuprot tome, sa strane tražnje nema znatnijih inflatornih pritisaka i pored snažnog rasta naše ekonomije.

Na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka ukazuju niska i stabilna bazna inflacija (oko 2,0 posto), kao i kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja, koja se u finansijskom sektoru nalaze oko centralne vrednosti cilja, a kod privrede su i niža.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija u narednom periodu nastaviti da se kreće u granicama cilja – najpre u gornjoj polovini cilja do drugog tromesečja 2022, da bi zatim, sa iščezavanjem efekta ovogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda i troškovnih pritisaka u proizvodnji i transportu, usporila ka centralnoj vrednosti cilja. U drugom delu 2022, NBS očekuje kretanje inflacije u donjoj polovini ciljanog raspona.

Iz NBS naglašavaju da će biti spremni da u slučaju procene izraženijih inflatornih pritisaka reaguju u najkraćem roku, i između sastanaka Izvršnog odbora – adekvatnim podešavanjem uslova dinarske likvidnosti i odgovarajućim usmerenjem prosečne repo stope.

Domaći monetarni okvir, odnosno model sprovođenja osnovnih repo operacija, kažu, pruža Narodnoj banci Srbije veću fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike, što Izvršnom odboru daje mogućnost za adekvatnu i blagovremenu reakciju, čak i bez promene osnovnih kamatnih stopa.

Na sednici je ocenjeno da se, iako kretanja u međunarodnom okruženju još uvek u najvećoj meri zavise od toka pandemije, nastavlja ubrzan oporavak svetske privrede zahvaljujući napretku u vakcinaciji stanovništva i podršci ekonomskih politika vodećih svetskih ekonomija.

Ubrzanje rasta zone evra, kao i viša inflacija od početka ove godine, za sada ne utiču na odluku Evropske centralne banke da smanji stepen ekspanzivnosti monetarne politike, jer se faktori više inflacije ocenjuju privremenim, napominje NBS.

Iako u skorije vreme ni Sistem federalnih rezervi (FED) najverovatnije neće povećati svoje kamatne stope, do kraja godine bi mogao da donese odluku o smanjenju obima kupovine aktive u okviru programa kvantitativnih olakšica, što bi moglo da se odrazi na priliv kapitala u zemlje u usponu, uključujući i Srbiju, i zahteva opreznost monetarne politike, dodaje se u saopštenju.

Centralna banka takođe predočava da je u međunarodnom okruženju prisutan trend rasta inflacije, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju, i ističe da kada je reč o našem regionu gotovo sve zemlje, osim Srbije, suočavaju se sa rastom inflacije iznad gornje granice inflacionog cilja.

Izvršni odbor NBS poručuje da će, kao i do sada, nastaviti detaljno i pažljivo da prati kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju, uz spremnost da, u slučaju potrebe, iskoristi raspoložive instrumente i deluje pravovremeno, sa ciljem očuvanja stabilnosti cena u srednjem roku.

Naredna sednica na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. oktobra.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.