Rešenje za Srbiju: Rast baziran na rešenjima industrije 4.0
BEOGRAD – Rešenja za Srbiju su u rastu baziranom na industriji 4.0, poručeno je danas na panelu posvećenom uticaju industrije 4.0 na ekonomiju u okviru Kopaonik biznis foruma.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin kaže da bi po najboljem scenariju, Srbija mogla da bude u situaciji da do 2030. učešće industrije 4.0 u industrijskom autputu zemlje dostigne 40 odsto.
Takođe, navodi da bi učešće industrijskog autputa u BDP-a moglo da bude između 35 i 40 odsto, što je učešće Kine koja je lider industrije 4.0.
Smatra da je to veliki izazov za kreatore ekonomskih politika koji treba da usmeravaju aktivnosti prema industrijskim politikama, prema priorotetnim sektorima, sektorima razmenjivih proizvoda i usluga.
Među tri velike teme, Đuričin navodi razvoj virtuelnih komponenti intelegentnih proizvodnih sistema unutar naših preduzeća, baziranih na industriji 4.0.
„Naš IKT sektor je najveći izvoznik, naši fakulteti iz te oblasti su kvalitetni i školuju izvanredne eksperte. Imamo kadrove za industriju 4.0 u virtuelnom delu, koja je spoj virtuelne i fizičke komponente, radi se o inteligentnim proizvodnim sistemima”, rekao je Đuričin.
Napomenuo je da ćemo biti u prilici da u većem procentu privučemo strana diretkna ulaganja u fizičke tehnologije ako budemo razvijali softverski deo.
„Velike investicije u Inđiji i Novom Sadu upravo govore da takva preduzeća dolaze u Srbiju sa idejom da razvzijaju softver inežnejere i unapređuju nove inteligentne proizvodne sisteme“, kaže Đuričin.
Druga velika tema je, navodi profesor, razvoj i primena tehnologija neutralnih na gasove staklene bašte, posebno u energetskom sektoru.
Đuričin je rekao da će po planovima Evropa 2050. biti zeleni kontinent i naveo da će verovatno najveći teret za naše brzo pridruživanjeEU biti „zelena agenda“.
„Na tom polju moramo da radimo sa ambicioznim i jasnim ciljevima“, smatra Đuričin.
Naveo je da je treća tema stvaranje medinskog haba proizvodnjom vakcina, testova i opreme za medicinu.
„Srbija se pokazala da u domenu medicinskog turizma, vakcinacije, lečanja bolesnika ima odlične rezultate i može da bude medicinski hab ukoliko se u ovu oblast ulozi“, smatra Đuričin.
Da bi se sve to realizavalo, poručuje, Srbija treba da respektuje ciljeve odrzivog razvoja koje su definisale UN.
Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović rekao je da je razvoj proizvoda sa visokom dodatom vrednošću gde je ugrađeno mnogo znanja i iskustva ključno opredeljenje.
Naglasio je da digitalizaciju i kreativne industrije treba potkrepiti merama države i grantovima.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Vidosav Majstorović rekao je da Srbija danas ima između 10 i 20 proizvodnih organizacija koje su primenile model 4.0 i prave proizvode sa visokom tehnološkom vrednošću.
Najveo je da je u planu organizovanje panela namenjenih širenju kulture industrije 4.0 u proizvodni sektor, te da će iskustva biti razmenjenja sa zemljama EU.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da je izvoz Srbije od 2005. do sada prevalio značajan put i radikalnu promenu strukture, tako da je izvoz haj-tek proizvoda dostigao nešto više od trećine ukupnog izvoza.
„Poređenja radi, Hrvatska je 2005. imala pet puta veći izvoz haj-tek proizvoda od Srbije, a sada je obratna situacija, mi smo sada za 15 odsto jači od hrvatskog izvoza haj-teka na strana tržišta“, rekao je Kovačević.
Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, NLB Group, Vlastimir Vuković rekao je da bankarski sektor može da pruži ozbiljan doprinos i kod zelene agende i kod održivosti proizvodnje i to kroz ulaganje u inovacije i digitalizaciju, edukaciju, kreditnu politikui i društveno odgovorno ponašanje.
On smatra da banke moraju da ulažu mnogo više u procese digitalizacije kako bi se odgovorilo na potrebe savremenog čoveka kome je potrebna brza usluga, a da će nova normalnost biti da će bar 20-30 odsto ljudi zaposlenih u bankarskom sektoru ostati na radu od kuće.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.