Rio Sava Exploration pozdravlja ideju SANU za skup o Jadru
BEOGRAD – Rio Sava Exploration pozdravio je danas inicijativu Srpske akademije nauka i umetnosti, kao uvažene naučne instituciji u zemlji, da organizuje dvodnevni naučno-stručni skup „Projekat „Jadar“: šta je poznato?“ i široj stručnoj javnosti predstavi različite aspekte jedne od najznačajnijih grinfild investicija u Srbiji.
U instituciji u kojoj se cene činjenice, nauka i dokazi, i uz učešće naših eminentnih stručnjaka, vodio se dijalog na bazi tačnih, relevantnih i transparentnih informacija, koje se tiču svih faza razvoja projekta „Jadar“, naveo je u saopštenju Rio Sava Exploration.
Dodaju da se samo ovakvim dijalogom o najvećim razvojnim potencijalima Srbije, može mobilisati naučni potencijal naše zemlje i da takav dijalog doprinosi napretku, uz brigu o očuvanju najznačajnijih resursa, poput životne sredine.
U saopštenju se navodi da je otvarajući skup, predsednik SANU akademik Vladimir Kostić istakao da „nije prvi put da se SANU oglašava ovakvim prigodama, i to ćemo uraditi i ovoga puta na jedini način koji je inherentan SANU, to jest naučnim argumentima i naučno zasnovanim pitanjima“.
„SANU se ne bavi bilo kakvim konjukturnim opredeljivanjima. Ona će tragati samo za naučno zasnovanim istinama. Ponudićemo ovaj slobodni prostor komunikacije za relevatne sagovornike sa svih strana koji će koristiti jezik nauke, činjenice, iako smo u SANU svesni da ne delimo ista mišljenja“, rekao je Kostić
Prema njegovim rečima u SANU se ništa ne rešava, „ali ćemo barem malo biti pametniji u razumevanju celog problema. Ako bismo to postigli, ja bih ovaj skup smatrao uspešnim“.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je istakla da „neznanje, strah i nedostatak informacija ne smeju da budu prepreka napretku“.
Rio Sava Exploration izražava zahvalnost što je SANU omogućila da se u otvorenoj atmosferi razgovara o projektu „Jadar“ koji će, uvereni su u ovoj kompaniji, opravdati visoka očekivanja u svakom smislu, kako u ekonomskom, tako i u ekološkom.
Navodi se da je na skupu postavljeno više od 60 pitanja od strane naših istaknutih stručnjaka, naučnika, profesora i istraživača.
Tim eksperata, pre svega univerzitetskih profesora okupljenih oko razvoja projekta „Jadar“, argumentovano i detaljno je odgovorio na postavljena pitanja, i veruje se da će iznete činjenice i podaci doprineti da se zaustave neke od najčešće ponavljanih neistina o projektu „Jadar“, ističe se u saopštenju.
Dodaju da su danas izneli činjenice oko kojih se, kako kažu, namerno ili slučajno generišu brojne zablude i neistine.
Tako navode da će „Jadar“ biti duboki podzemni rudnik, a ne o otvoreni „kop“ na hiljadu i više hektara, kako se često navodi, da će vodu uzimati iz aluviona reke Drine, dakle ne iz Drine, i ne iz Jadra, i to na nivou 4/100.000, odnosno četiri stohiljadita dela prosečnog toka Drine.
Takođe i da neće imati ni tečno jalovište, samim tim ni branu, ni pečenje rude na 1200 stepeni, ni tretiranje sumpornom kiselinom na 250 stepeni.
Za rastvaranja rude neće se koristiti 36.000 m3 vode na dan, već 6 do 7 puta manje vode od navedene, pri čemu će više od 90 odsto te vode biti već korišćena i reciklirana, a ne čista voda.
Prisustvo arsena, kako pokazuju brojni testovi, je oko 100 puta manje od limita definisanog Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada.
Ističe se da proces prerade ne generiše opasna isparenja, prvenstveno zbog niskih temperatura procesa i zbog same tehnologije, i bez filtera isparenja bi bila ispod zakonske granice.
Iz Rio Sava Exploration navode da je sadržaj toksičnih metala u rudi nizak, da je njihovo postrojenje klasifikovano kao postrojenje nižeg SEVESO reda, što znači da je prepoznato kao postrojenje niskog rizika akcidenata, dok na teritoriji EU postoji više od 12.000 postrojenja kategorisanih i definisanih ovim pravilnikom.
Ističu i da će struja biti isključivo zelena a ispuštanje prečišćene i mineralizovane vode će biti na nivou od 0,8 odsto rudarske industrije i 0,1 odsto ukupne industrije u Srbiji.
Iz ove kompanije predlažu da se sledeći niz razgovora, sa istim ili širim učešćem stručnjaka, organizuje kada svi materijali i studije budu završeni, čime, kako kažu, iskazuju iskrenu želju da nastave svrsishodan dijalog sa akademskom i naučnom zajednicom, ceneći pre svega otvorenost i stručnost učesnika održanog naučnog skupa.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.