Sajtovi javnih preduzeća transparentniji nego 2019.

BEOGRAD – Transparentnost Srbija predstavila je danas javnosti rezultate istraživanja transparentnosti rada i zakonitosti pozicija direktora i članova nadzornih odbora u preduzećima iz javnog sektora, uz preporuku da se smanji broj v.d. direktora i izvrši vanredni nadzor preduzeća u javnom sektoru.

Transparentnost Srbija istraživala je dostupnost informacija na sajtovima 33 preduzeća u 2020, a među njima je bilo 17 republičkih i 16 lokalnih, a Zlatko Minić iz te organizacije ocenio je da je u tom segmentu postignut značajan napredak u odnosu na 2019. godinu.

Jedino je preduzeće Toplana Šabac ocenjeno kao potpuno transparentno, 17 ih je ocenjeno kao delimično transparentno, dok je osam odnosno šest ocenjeno kao uglavnom transparetno i uglavnom netransparentno.

Kao i u istraživanju iz 2019. godine jedino MB Namenska nije imala funkcionalni sajt na srpskom, pa je jedina ocenjena kao potpuno netransparenta.

Među proveravanim republičkim javnim preduzećima Putevi Srbije su najtransparentniji, ocenio je Minić.

Minić je naveo da više od 90 procenata preduzeća na sajtu imaju cenovnik usluga, stranicu javnih nabavki, dostupan broj zaposlenih, finansijski plan i budžet.

Ni na jednom sajtu nisu dostupni ugovore za pravne usluge, a ređe se objavljuju politike oko reprezentacije, zapisnici upravnih i nadzornih odbora kao i ugovori za konsultantske usluge.

Istražujući stručnost direktora i članova nadozrnog odbora na uzorku od 32 preduzeća koja su 2020. imale konkurse konstatovano je da ih devet uopšte nema sajt, 10 nema podatke ko im je direktor a ko član Nadzornog odbora, dok na osam postoje podaci ali bez biografija.

Minić je naveo i da samo na sajtovima pet preduzeća iz tog uzorka postoji podaci o direktorima i članovima NO ali ne takvi da mogu da dokažu da se ispunjavaju zakonski uslovi za ta mesta.

„Ni u jednom slučaju nismo našli da sajtu postoje biografije, za direktora i sva tri člana nadzornog odbora koji pokazuju da ispunjavaju uslove“, rekao je on.

Iz dobijenih podataka iz javnih preduzeća utvrđeno je da se za 16 takvih subjekata može reći da ili niko ne ispunjava uslove ili se ne može utvrditi.

Minić je ukazao i na situacije da im je iz gročanskog Vodovoda i kanalizacije odgovoreno da se podaci o direktoru ne mogu predočiti zbog zakonske zaštite podataka o ličnosti.

Dodao je da je JP u Crnoj Travi stigao odgovor da nije ni posebno traženo da se proveri da li članovi nadzorno odbora ispunjavaju uslove jer su malo mesto, svi se poznaju i znaju da ispunjavaju uslove.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti, govoreći o rezultatima istraživanja primene Zakona o javnim preduzećima u 34 firme u državnom vlasništvu, tvrdi da postoji još veća direktna politička kontrola.

„U više od polovine preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija uopšte nemamo zakonitog direktora ili v.d. direktora. Ta su preduzeća izložena ogromnoj opasnosti od mogućih šteta, jer odluke donose lica koja nemaju vehca prava od nas građana“, rekao je on.

Objasnio je da je u tih 18 preduzeća situacija da ih vode lica kojima je mandat prestao po sili zakona.

Dodao je da 16 preduzeća čiji je vlasnik država od 2012. do danas ni dan nisu imali direktora izabranog na javnom konkursu, i naveo da se često samo rotiraju ljudi sa v.d. funkcijama.

Centralna preporuka Transparentnosti upućena Vladi Srbije je, rekao je Nenadić, da se makar postave partijski ljudi na čelna mesta.

„Bilo koga da postave samo da imamo zakonite v.d. direktore“, ocenio je on i istakao da se to hitno mora uraditi.

Preporučeno je i da se okončaju javni konkursi započeti još u periodu između 2013 – 2017. godine.

Transparentnost je zatražila da Ministarstvo privrede izvrši nadzor nad radom javnih preduzeća, a Vrhovnom sudu je upućena preporuka da donese stav i tako uspostavi jedinstvenu sudsku praksu oko nezakonitih v.d. direktora.

Preporuke su upućene i Agenciji za javne nabavke, republičkom javnom tužilaštvu i Agenciji za sprečavanje korupcije.

Transparentnost se založila i za donošenje akta kojim bi se uredilo nagrađivanje direktora u ovom sektoru za dobar rad.

Ocenjeno je da treba afirmisati ulogu uzbunjivača, a razmatranje njihovih prijava moglo bi biti u nadležnosti nadzornih odbora.

Zatražena je i veća transparentnost podataka o naplatama potraživanja ovih preduzeća od građana, i o dugovanjima.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.