U trendu

Saradnja nauke i privrede podstiče nova znanja i tehnologije

BEOGRAD – Povezivanjem nauke i privrede podstiče se primena novih tehnologija i znanja u savremenom poslovanju i proizvodnji i jača rast i nauke i privrede, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije.

U PKS se u okviru manifestacije „Dani nauke i privrede“ održavaju dve panel diskusije: „Stvaranje afirmativnog ambijenta za zadržavanje i razvoj talenata kroz saradnju nauke i privrede“ i „Saradnja nauke i privrede u razvoju ekonomije zasnovane na znanju sa fokusom na veštačku inteligenciju“.

Rezultat rada ove trodnevne manifestacije, prema rečima rukovodioca Službe za inovacije PKS Bojane Krstić biće definisanje otvorenih pitanja sa kojima će Savet za saradnju nauke i privrede komore izaći pred ministarstva i državne organe.
„Saradnja nauke i privrede u Srbiji povećana je ulaganjem države u inovacije, nauku i obrazovanje, kao i ulaganjem privatnog sektora koji je prepoznao značaj inovacija,“ rekla je Krstić.

Navela je da je Savet za saradnju nauke i privrede osnovan u okviru Službe za inovacije PKS i da ima ulogu da gradi i unapređuje saradnju privrede sa univerzitetima, fakultetima i naučnim institutima u cilju promovisanja inovativnih rešenja i usluga privredi.

Učesnici panela su ukazali da fokus naučnih i akademskih radova kod nas nije na njihovoj praktičnoj primenljivosti i da su prošle godine samo 2,1 odsto ukupno ostvarenih rezultata u ovoj oblasti bili patenti i tehnička rešenja.

Problem je, dodali su, i što samo 3,7 odsto doktora nauka radi u poslovnom sektoru.

Postavljeno je i pitanje šta uciniti za talentovane studente koji se sada ne odlučuju na usavršavanje kroz master i doktorske studije na fakultetime već prelaze u industriju gde ne nailaze na odgovarajuće uslove i onda im je najčešće rešenje u odlasku iz zemlje, zbog čega je kao eventualno rešenje pomenut industrijski doktorat.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta Kosta Jovanović je kazao da jedno od rešenja može biti intenzivnija saradnja na postdiplomskim studijama kroz doktorate u saradnji sa industrijom.

Dodaje da bi u tom slučaju kompanije predlagale teme i obavezale se da u periodu neophodnom za izradu doktorata, a u dogovoru sa fakultetima, podrže takve angažmane.

„To bi imalo koristi za sve, za kandidate, kompanije, akademsku zajednicu i celo društvo jer bi se tako kreirale prilike da se najbolji talenti zadrže i da razvijamo ekonomiju zasnovanu na znanju“, istakao je Jovanović.
Predložio je da jedan od zaključaka današnjeg skupa bude obaveza kompanija da finansiraju pojedine doktorate.

Njegov kolega sa Mašinskog fakulteta Vladimir Popović je ukazao na problem vezan za doktorske studije koje su prema njegovim rečima najslabija tačka našeg obrazovanja, navodeći da nema dovoljno zainteresovanih koji bi finansirali nečije doktorske studije.

Marina Soković iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je navela da je njihov cilj podizanje opšteg nivoa tehnologije u privredi radi jačanja konkurentnosti privrede, stvaranje inovacija koje će jačati saradnju privrede i nauke.

Rekla je i da je jedan od načina stimulisanja ulaganje u oblast primenjene nauke, davanje poreskih olakšica na ta ulaganja.

„Doneli smo i nekoliko programa koji pomažu da se mladi zadrze u zemlji i stimulišu da se bave naukom. Počeli smo od najmlađih tj. najboljih učenika završnih razreda srednjih škola a daju se i stipendije najboljim studentima doktorskih studija na svim godinama studija“, rekla je Soković.

Navela je da se ministarstvo posebno ponosi konkursom za mlade talente koji se zapošljavaju u našim naučno-istraživačkim organizacijama.

„Do sada smo primili oko 1.700 mladih ljudi, a u toku je konkurs za još 300 mladih istraživača“, rekla je Soković i dodala da bi taj konkurs trebalo da uskoro bude završne, a da bi rezultati trebalo da budu poznati do 20. aprila.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar