U trendu

Savić: Mera dodatne pomoći vakcinisanima imaće najveći efekat

BEOGRAD – Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da će mera dodatne pomoći od 3.000 dinara vakcinisanim građanima možda imati i najveći efekat, jer će doprineti bržoj imunizaciji stanovništva i otvaranju privrede.

Savić je rekao Tanjugu da kod nekih drugih mera pomoći građanima i privredi nije baš u potpunosti jasno da li se postiže osnovni cilj, to jest da li se potrošnjom povećava i BDP.

„Kod dodatne pomoći od 3.000 dinara za sve koji se vakcinišu potpuno je jasno. To je mera koju država treba da primenjuje i mnogo više. Možda nema tako direktnog efekta ili neko ne može da ga sagleda, ali je to vrlo značajno. Kada se ljudi vakcinišu, a to je primaran cilj, jasno je da ćemo se mnogo brže približiti kolektivnom imunitetu i da će pandemija u Srbiji biti stavljena pod kontrolu, kao i da će moći da se otvore svi delovi privrede koji sada trpe“, naglasio je Savić.

Kada je reč o polemici da li je opravdano povećavati potrošnju u kriznim vremenima, kaže da tu postoje dva suprostavljena argumenta.

Naglašava da je jasno da u kriznim vremenima država treba da vodi računa o svojim građanima i da pomaže tamo gde je najteže, da je država i imala takve vrste mera, ali da je bilo i nekih opštih koje nisu bile potrebne po pitanju njihovog efekta.

„Nema nikakve dileme da u teškim vremenima država, a ovo jesu teška vremena pošto kriza traje duže od godinu dana, mora da ima sluha za svoje građane i za preduzeća i u tom smislu nije uopšte sporno da li treba davati pomoć“, naveo je profesor.

Sporno je, dodaje, da li pomoć treba davati svima ili napraviti selekciju, pošto su neki u mnogo težoj poziciji od drugih, dok su pojedina preduzeća sada i u boljem položaju nego pre pandemije.

Savić napominje da ima smisla podsticati potrošnju zbog rasta BDP-a, jer onda ima više novca i za plate, investicije i sve drugo, ali da ne znači i da svaka potrošnja vodi povećanju BDP-a.

„Treba imati na umu da ovi paketi mera i povećanje potrošnje, takođe, povećavaju i nivo zaduženosti zemlje“, poručio je Savić.

Naveo je da je vlada 2009. godine tri puta povećavala penzije za godinu dana u visini od 45 odsto misleći da to država može da podnese pošto je javni dug bio ispod 30 odsto BDP-a, ali da je za svega nekoliko godina javni dug došao do skoro 80 odsto.

Vlada Mirka Cvetkovića je predvidela zakonom da javni dug ne sme da ide preko 45 odsto BDP-a, ali da je to tada bilo zanemareno, dodao je Savić.

Sagovornik Tanjuga navodi da svakako ima smisla povećavati potrošnju i da država treba da bude humana i pomaže najgorženijima u krizi, ali da treba imati na umu i to da potrošnja i rast BDP-a ne idu po automatizmu, kao i da svaki rast potrošnje povećava i zaduženost, zbog čega treba biti vrlo oprezan kod novih paketa mera.

Na pitanje da li će javni dug države uspeti da ostane ispod 60 odsto BDP-a, Savić kaže da je to moguće, ali da to nije najvažniji kriterijum.

Prema njegovim rečima, taj kriterijum je definisan za zemlje EU koje relativno lako mogu da servisiraju dug od 60 odsto BDP-a.

Na primer, Italija ima javni dug od 180 odsto BDP-a, a Japan već decenijama dug veći od 200 odsto BDP-a i nema problema, dodao je Savić.

Kaže da za razvijene zemlje nije problem da prekorače taj nivo, ako njihova privreda to može da podnese, ali da zemlje kao što je Srbija, sa krhkom ekonomijom, treba da budu oprezne pošto u slučaju krupnijih poremećaja i produžene kovid krize mogu da upadnu u probleme.

Sve zavisi od same zemlje i strukture njene privrede, tako da ne mora da znači da je zemlja sa javnim dugom od 61 odsto BDP-a u problemu, niti da je sve u redu kod zemlje sa javnim dugom od 59 odsto BDP – a, dodao je Savić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.