U trendu

Savić: Verujem da će se realizovati dobar deo projekata koje je najavio Vučić

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je danas da su projekti vrednosti 12 milijardi evra, koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ove nedelje najavio za naredne tri godine, ambiciozni i da se deo verovatno neće sprovest, ali da veruje da će dobar deo biti realizovan.

„Izašao je Vučić, svojevremeno sa planom ‘Srbija 2020-2025’ i tada većina nas nije delila tu vrstu njegovog optimizma, ali je najveći broj tih projekata realizovan“, rekao je Savić za agenciju Beta.

Sada najavljeni planovi, ocenio je on, „ambiciozni su, verovatno se određeni broj projekata neće realizovati, ne zato što Vlada to neće da radi, nego što neka druga strana neće hteti, kao auto-put Požega – Kotroman do Sarajeva“.

Rekao je da ne deli mišljenje značajnog broja ljudi koji misle da su promašaj projekti u Surčinskom polju, namenjeni Specijalizovanoj međunarodnoj izložbi Ekspo 2027, zatim projekat Nacionalnog satadiona, sajamskog prostora i drugih objekata. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je pre dva dana niz projekata koji će biti realizovani u Surčinu: od paviljona za izložbu Ekspo 2027, do Nacionalnog stadiona, sajamskih objekata, stambenog prostora, toplovoda, hladovoda, zatim na drugim lokacijama naselja za stručnjake, povratnike iz inostranstva, muzeja, infrastrukture, do velikih akvarijuma i panoramskih točkova, što će koštati oko 12 milijardi evra.

Savić je rekao da misli da je za Srbiju dobro da gradi Nacionalni stadion i sve propratne objekte u Surčinu gde će se možda razvijati „treći Beograd“.

„Uvek će neko da kaže da možda postoje drugi prioriteti. Stvar je vlade da opredeli šta su prioriteti i zato dobijaju ili ne dobijaju poverenje građana na izborima“, rekao je Savić.

On je ocenio da posmatrano iz ekonomskog ugla stadion i ostali projekti „ne mogu da budu promašaj jer su to stvari koje otvaraju zemlju“.

Sama činjenica, kako je rekao, da je Srbija u žestokoj konkurenciji dobila prliku da organizuje jednu svetsku izložbu je dobra stvar iz najmanje dva razloga, pre svega iz ekonomskog jer da to nije profitabilno, ne bi se zemlje borile da je organizuju.

Pored toga, Srbija je, prema njegovim rečima, duže vreme u nekim zemljama i medijima na lošem glasu, a organiozovanje izložbe je dobra vest koja je obišla svet. 

Na pitanje da li je stadion prioritet u odnosu na kanalizaciju, Savić je rekao da su prioritet i jedno i drugo, samo je jedno kratkoročan, a drugo dugoročan cilj.

Kada bi, kako je naveo, ljudi razumeli šta znači napraviti stadion i kanalizaciju ne bi bili protiv stadiona.

„Pitanje regulisane kanalizacije u Beogradu je decenijsko pitanje, bar 30 godina kanalizacija je tema u svim predizbornim govorima. Na jednom jezeru u Krnjači ljudi peru cisterne od nafte, a voda odlazi u kanal i jezero u kome se truje riba koju jedu potrošači i to ne može da se reši“, rekao je Savić.

Dodao je da Srbija ponekad ima problema sama sa sobom i naveo primer da je dobila oko 35 miliona evra za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava, a da je potrebno još 15 miliona.

Za tu lokaciju je država, kako je rekao, dva puta raspisivala tender za gradnju dve fabrike za prečišćavanje vode, a uslov je bio da izvođač radova ne može da podigne cene više od deset odsto do završetka, ali se niko nije javio jer je inflacija 15-20 odsto.

Drugi problem za kanalizaciju na levoj obali Dunava je, prema njegovim rečima i što su ljudi napravili kuće tako da će taj problem biti teško tehnički rešiti.

„U Beogradu postoje četiri različita sistema kanalizacije i potrebno je vreme da se ona izgradi. Ne treba zaboraviti da u ovoj zemlji postoje česti izbori, na dve i četiri godine, ali nijedna partija neće da se uhvati projekta koji će da traje 15-20 godina kao što je gradnja kanalizacije“, rekao je Savić.

Dodao je da kada se izgradi stadion za godinu-dve, tamo će se igrati utakmice i to nije samo korisnije za partiju, nego daje i brže rezultate.

On je rekao da u Nacionalnom stadionu i pratećim objektima vidi „nešto što je mnogo šire i dugoročnije“.

„Postoje prioriteti za građane, a to su projekti koji traju decenijama i moraju se raditi uporedo sa kratkoročnim“, rekao je Savić.

Naveo je da je sada „zapelo“ oko tunela za metro kod Ekonomskog fakulteta koji je počet za vreme Tita kada je mašina „krtica“ probušila trasu skoro do Pančevačkog mosta, ali je taj projekat iz nekog razloga napušten.

„Nekadašnje rukovodstvo države na čelu sa Josipom Brozom Titom je imalo sluha, a opozicija u Srbiji u ovom trenutku nema sluha, već se drži kao pijan plota mosta kojeg su napravili Nemci na 80 mesta u Evropi, ne vodeći računa ni o estetici, ni o mestu, već gde je bilo najbolje za njih da pređu tenkovi. Sve smo pretvorili u politiku“, naveo je Savić.

Na pitanje da li je dobro da se Srbija zadužuje za Nacionalni stadion i prateće objekte, Savić je rekao da strogo formalno posmatrano nije dobro da se zadužuje ni jedna zemlja.

Srbija je, kako je rekao, jedna od retkih zemalja u Evropi gde je učešće javnog duga u BDP niže od 60 odsto i istina je da je to za siromašne zemlje veliko opterećenje, a za Japan nije ni 220 odsto BDP-a, koliko je sada.

„Problem kod zaduživanja nije sam dug, ma koliki da je, već da li država može da ga iz tekućih prihoda servisira“, rekao je Savić i naveo da Srbija godišnje ima prilive između sedam i osam milijardi evra od dijaspore i stranih direktnih investicija, što obezeđuje „lagodno“ vraćanje duga.

Pitanje za analizu je, kako je rekao, da li će investitori ostati u Srbiji i sledeće dve-tri godine, ali ako se ima u vidu da će otvaranjem novih objekata doći i neki novi jer se prave industrijske zone i biće veći prihodi, čini mu se da neće biti problem da se taj novac vrati.

„Da li će to tako biti niko ne zna, ali i veće zemlje od Srbije imaju problem sa servisiranjem duga, u Nemačkoj je javni dug kao i BDP, ali Nemačka je jaka privreda. Ako ne može da servisira dug zemlja je u problemu, mislim da sada radimo to lako“, ocenio je Savić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar