SB: Privredni pad Ukrajine iznosice ove godine 45 odsto
VAŠINGTON – Privredni pad Ukrajine zbog rata u toj zemlji ove godine će iznositi 45 odsto, prognozira Svetska banka i navodi da su i rastuće ekonomije u Evropi i centralnoj Aziji takođe snažno pogođene.
Rat u Ukrajini i sankcije protiv Rusije pogađaju ekonomije širom planete, a očekuje se da će rastuća i tržišta zemalja u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji poneti najveći teret, navodi se u danas objavljenom ažuriranom Ekonomskom izveštaju Svetske banke za taj region.
Privredna aktivnost regiona Evrope i centralne Azije opašće za 4,1 odsto ove godine, u odnosu na predratnu projekciju rasta od tri odsto, objavila je SB.
SB napominje da i ekonomski šokovi rata pojačavaju i dalje prisutne uticaje pandemije.
Ovo bi bio drugi ekonomski pad za dve godine i dvostruko veći od pada izazvanog pandemijom tokom 2020.
Očekuje se da će privredni pad Ukrajine biti procenjenih 45,1 odsto, iako će razmere pada zavisiti od trajanja i intenziteta rata. Pogođena sankcijama bez presedana, privreda Rusije već
je zapala u duboku recesiju, a proizvodnja će prema projekcijama opasti 11,2 odsto u 2022. godini, navodi se u saopštenju.
„Razmere humanitarne krize izazvane ratom su zapanjujuće. Ruska invazija zadaje masivan udarac ukrajinskoj privredi i nanosi ogromnu štetu infrastrukturi“ izjavila je potpredsednica Svetske banke za region Evrope i centralne Azije Ana Bjerde.
„Ukrajini je odmah potrebna ogromna finansijska podrška, dok se bori da održi svoju ekonomiju i obezbedi rad vlade kako bi podržala ukrajinske građane koji se suočavaju sa patnjom i bore sa ekstremnom situacijom“, navela je ona.
Rat pojačava rastuću zabrinutost u pogledu oštrog globalnog ekonomskog usporavanja, rastuće inflacije i duga, kao i skoka siromaštva.
Ekonomski uticaj se prostire kroz različite kanale, uključujući robna i finansijska tržišta, trgovinske i migracione veze i negativan uticaj na poverenje.
Pored Rusije i Ukrajine, očekuje se da ove godine i Belorusija, Kirgiska Republika, Moldavija i Tadžikistan uđu u recesiju, dok su projekcije rasta smanjene za sve ekonomije zbog prelivanja efekata rata, slabijeg rasta u evro zoni od očekivanog i berzanskih, trgovinskih i finansijskih šokova.
Region uvozi oko 40 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine, a zemlje centralne Azije i južnog Kavkaza uvoze oko 75 odsto i više.
Rusija je takođe glavna izvozna destinacija za mnoge zemlje,
dok doznake iz Rusije čine blizu 30 odsto BDP-a u nekim zemljama centralne Azije (Kirgiska Republika, Tadžikistan).
„Rat u Ukrajini i pandemija još jednom su pokazali da krize mogu da izazovu rasprostranjene ekonomske štete i vrate godinama unazad dohodak po stanovniku i ostvarena razvojna dostignuća,“ kaže glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Asli Demirgič-Kunt.
„Vlade u regionu treba da ojačaju svoje makroekonomske rezerve i kredibilnost svojih politika sa ciljem suzbijanja rizika i delovanja u slučaju narušenih trgovinskih i investicionih kanala, da ojačaju mehanizme socijalne zaštite radi zaštite najranjivijih grupa, uključujući i izbeglice, i da očuvaju fokus na unapređenje energetske efikasnosti kako bi se obezbedila održiva budućnost“, rekla je ona.
Talas izbeglica iz Ukrajine u susedne zemlje učiniće prethodne krize zanemarljivim, ocenjuje SB.
Kao rezultat toga, podrška zemljama domaćinima i izbegličkim zajednicama biće od presudnog značaja, a Svetska banka priprema programe operativne podrške susednim zemljama kako bi pokrile
narasle finansijske potrebe zbog priliva izbeglica.
Ratom podstaknut skok globalnih cena nafte takođe ističe potrebu za energetskom bezbednošću kroz veće snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora i brže projektovanje i primenu obimnih mera energetske efikasnosti.
Grupa Svetske banke je reagovala da pomogne narodu Ukrajine i od početka rata u Ukrajini 24. februara mobilisala je hitan finansijski paket od 925 miliona dolara za podršku Ukrajini.
Ova podrška, koja će brzo biti isplaćena, namenjena je kao
pomoć u isplati plata zaposlenima u bolnicama, penzija za stare i socijalnih programa za ranjive grupe, navodi SB.
Brzo finansiranje je deo paketa podrške od tri milijarde dolara koji Grupa Svetske banke priprema za Ukrajinu u narednim mesecima.
„Invazija je već izazvala jednu od najvećih izbegličkih kriza u Evropi od Drugog svetskog rata. Grupa Svetske banke sagledava
načine podrške izbeglicama u zemljama domaćina“, saopštila je SB.
Kako je navedeno, rat je razorio Ukrajinu i teško pogodio ekonomsku i finansijsku aktivnost Rusije.
Ruska ekonomija je zapala u duboku recesiju, sa projektovanim privrednim padom od 11,2 odsto u 2022. godini, usled kolapsa domaće tražnje.
Sankcije su narušile pozamašne makroekomske rezerve Rusije i inicirale šokove u trgovini, finansijama i narušile poverenje, navela je SB.
Očekuje se u toj zemlji pad domaće tražnje jer će gubitak radnih mesta i dohotka, rast siromaštva, inflacije i prekidi u snabdevanju dovesti do pada potrošnje dok će investicije nastaviti da padaju usled gubitka stranih investicija, nestašica u snabdevanju i poremećaja u trgovini, oslabljenih ekonomskih izgleda, smanjenih domaćih kapaciteta za kreditiranje i visokih kamatnih stopa.
Očekuje se i da će domacinstva u regionu biti suocena sa gubitkom prihoda, zbog pada priliva doznaka iz Rusije, posebno u ekonomijama u centralnoj Aziji i južnom Kvakazu koje se oslanjaju na doznake.
Projektovani pad ekonomske aktivnosti u istocnoj Evropi dostići će 30,7 procenata u 2022. godini, kako ovaj podregion bude trpeo katastrofalne šokove ruske invazije punih razmera na Ukrajinu, navela je SB.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.