U trendu

Skuplji dinarski krediti sa promenljivom kamatnom stopom

BEOGRAD – Dešavanja kod nas kada je reč o poskupljenju bankarskih usluga i kreditima rezultat su toga što živimo u globalnom selu i ne mozemo pobeći od svetskih dešavanja, izjavio je za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

On kaže da bi, što se kredita tiče, realno bilo očekivati poskupljenje dinarskih sa varijabilnom kamatnom stopom.
„Kada je sve dobro i odnos ponude i potražnje ravnomerno rašpoređen, onda imate stabilnu ekonomiju i mogućnost da plasirate povoljne kredite, što smo imali poslednjih desetak godina. Međutim, kada naiđe kriza kao što je sada, videli smo da su se poljuljali lanci snabdevanja, ponuda i tražnja se poremetila, onda se i sve drugo menja“, rekao je Vasić.

On je pojasnio da se tražnja za kreditima smanjuje tako što se povećava njihova cena i to je deo monetarne politike centralnih banaka, uključujući i našu i gde je pomerena referentna kamatna stopa.

“ To je signal da krediti treba da budu skuplji i oni će biti a posebno dinarski sa varijabilnom kamatnom stopom. Šta će biti sa Evropskom centralnom bankom (ECB) i da li će ona ići ka restriktivnoj monetarnoj politici, to ćemo videti, jer je za neki dan sednica ECB“, naveo je sagovornik Tanjuga.

Govoreći o faktorima koji utiču na poskupljenje bankarskih naknada, pojasnio je da ih ima više.

Jedan je to što banke imaju dva informaciona sistema od kojih jedan radi a drugi čeka u rezervi za slučaj da prvi zataji, što je za banke skupo.

Posebno u situaciji kada pod uticajem sadašnje krize nema dovoljno komponenti, servera, hardvera i slično i kada su oni skuplji za 20 do 30 odsto u odnosu na prethodni period.

“ To je jedna komponenta a druga je rast plata, naročito stručnjaka koji vode računa o informacionim sistemima dok je treća rast cena nekretnina, koji banke plaćaju kroz zakup poslovnog prostora“, rekao je Vasić.

On je istakao da za sada, bez obzira na krizu, inflaciju, povećanje referentne kamatne stope i ostalo, građani redovno izmiruju svoje obaveze i plaćaju rate kredita te da je stepen naplativih kredita isti kao pre izbijanja krize uzrkovane pandemijom koronavirusa.

“ Za sada je sve stabilno i mirno, ljudi štede i to više u dinarima nego u evrima, kada se gleda u procentima ali i dalje dominira evro štednja. Kod uzimanja kredita se još ne primećuje usporavanje“, naveo je Vasić.

Dodao je da će vreme pokazati kako će to izgledati u narednom periodu, zbog svih mera koje preuzima centralna banka i da postoji sansa da se plasmani neznatno koriguju upravo da bi se tražnja za kreditima smanjila a onda i inflacija vratila u očekivane tokove.

Odgovarajući na pitanje šta bi on trenutno savetovao ljudima, da li da štede i u kojoj valuti rekao da ovde postoji nepisano pravilo 50-30-20.

„50 je ono što morate da kupite i bez čega ne možete, 30 spada u kategoriju da možda mora a možda i ne mora da se kupi a 20 uvek štedite. Moj savet je da se štedi u banci jer je to sigurno zbog kamate a verujem da će posle svih ovih mera države, odnosno Narodne banke, biti i dodatno stimulisana štednja i to u dinarima“, rekao je Vasić.

Dodao je da postoje dva plusa za one koji štede u dinarima, pri čemu je jedan stimulativnija kamata a drugi činjenica da se ne plaća porez na kamatu na dinarsku štednju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar