Smart Mobiliti: Električna vozila rešenje za zagađenost
BEOGRAD – Elektrifikacija saobraćaja je jedino rešenje za zagađenje i emisiju ugljendioksida, poručili su učesnici konferencije Smart Mobility, u Beogradu, saopštio je danas Smart City SEE.
Ispred kompanije Kinto Join, Nemanja Malašević je rekao da gradovi poput Beča, Amsterdama, Berlina, Pariza već uveliko smanjuju broj automobila na ulicama i povećavaju učešće javnog saobraćaja, mikromobilnosti i drugih pametnih rešenja.
Proces prelaska na „pametan saobraćaj“ je složen, navela je Aleksandra Tomić iz Inovacionog centra Mašinskog fakulteta i dodala su, ipak, uštede u energiji i emisiji ugljendioksida velike.
„Pored uspešne digitalizacije e-Uprave, koja je osnov za dalju digitalizaciju saobraćaja, kadrovi i obrazovna politika u ovom segmentu ključan su faktor u koracima ka pametnom saobraćaju“, rekla je ona.
Asistent na Mašinskom fakultetu u Beogradu Miloš Petrašinović je na konferenciji objasnio kako je uspeo da se nađe na mapi svetskih proizvođača pametnih dronova, koji služe za spasavanje života civila dostavljanjem krvi na mesto nesreće ili lekova u delovima gde druge vrste saobraćaja ne mogu da pristupe brzo.
Nevena Martinović iz MPC Prosperities je prilikom otvaranja skupa rekla da je njena firma jedina u Beogradu koja primenjuje pametnu gradnju na objektima.
Na drugom delu panela govorila je ekspert Svetske banke za Zapadni Balkan Svetlana Vukanović, koja je objasnila orijentaciju Svetske banke i pomoć koju ova organizacija pružu u smeru razvoja pametnog saobraćaja.
Vladimir Vasić, ispred Udruženja banka Srbije, rekao je da će globalna kriza energenata dovesti do okretanja zelenoj agendi, kao što se za vreme Kovida 19 povećao broj korisnika mobilnih bankarskih aplikacija.
„Globalna kriza energenata dodatno će nas podstaći da se okrenemo zelenoj agendi, a videli smo i u vreme kovid krize kako se stvari menjaju, posebno kad je digitalizacija u pitanju, pa smo tada imali između jedan i 1,2 miliona korisnika mobilnih bankarskih aplikacija, a danas taj broj iznosi 3,8 miliona mobilnih aplikacija u Srbiji“, istakao je Vasić.
On je objasnio da svaki grad i svaka država moraju da imaju strategiju kako da postanu zeleni.
„Električni autobusi imaju smisla jer se smanjuje zagađenje, ali u međunarodnom transportu prevoz elektro vozilima je prilično skup. I to će biti izazov u budućnosti, rešiti takve stvari“, rekao je Vasić.
Prema rečima predsednika izvršnog odbora ProCredit banke Igora Anića, kad su u pitanju zeleni projekti i primena zelene agende, situacija se iz godine u godinu menja i sve je povoljnija.
„Ako govorimo o infrastrukturi, naša banka investirala je u mrežu električnih punjača, tako da je instalirano 200 punjača na Balkanu. To je naš doprinos. U Srbiji imamo preko 40 punjača koje smo instalirali ispred naših filijala i na drugim mestima „, istakao je Antić.
Povodom toga što je ProCredit banka ceo svoj vozni park prebacila na elektro automobile, Antić je rekao da se mora uzeti u obzir ekološka isplativost kada se realiziju ovakvi projekti.
„Danas postoje subvencije od strane države koje podržavaju ovakav vid investicija, a ako uzmemo u obzir činjenicu da će u narednim godinama polako prestati i proizvodnja automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, onda možemo reći da će se ovakve investicije isplatiti“, naveo je Antić.
Panelisti su izneli podatke da u Beogradu nešto više od 20 odsto zagađenja potiče od saobraćaja i dodali da postoje subvencije za automobile koje su nedovoljne, kao i mreža punjača koja bi trebalo dodatno da se razvija kako bi ohrabrila veći broj ljudi da koriste ova vozila.
Panelisti su se složili da se biciklističke staze i trotineti, kao vidovi deljene mobilnosti nedovoljno koriste.
Na konferenciji su zaključili da se predviđa da će do 2025. godine pametan saobraćaj spasiti 11.000 života.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.