U trendu

Sprovesti raspravu o zameni uglja OIE i nukleranoj energiji

BEOGRAD – Direktor JKP Beogradske elektrane Rade Basta i generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju Miodrag Mesarović razgovarali su o aktuelnoj energetskoj situaciji i saglasili se da bi trebalo sprovesti stručnu raspravu o tome kako da se u narednim godinama ugalj zameni obnovljivim izvorima energije, kao i o korišćenju nuklearne energije.

Na sastanku je konstatovano da nezapamćena energetska kriza potresa evropsko tržište, kao i Zapadni Balkan.

Takođe, Basta i Mesarović su ukazali da energetski sektor ima veliki uticaj na stanovništvo, životnu sredinu, privredu i državu i da zato energetska tranzicija predstavlja istorijski značajan izazov za donosioce odluka, s obzirom da će naredne decenije biti obeležene značajnim smanjenjem energije koja se dobija iz fosilnih goriva, saopštile su Beogradske elektrane.

Direktor Beogradskih elektrana Basta je posebno naglasio da je, kako bi se izbegla uvozna zavisnost energenata sa svojim finansijskim i političkim posledicama, neophodno savesno proučiti raspoložive primarne izvore i tehnologije koje će biti konsolidovane tokom narednih decenija.

„Od značaja je sagledati njihov uticaj na životnu sredinu, proučiti njihova tehnička svojstva, proceniti investicione troškove i utvrditi njihov uticaj na sigurnost snabdevanja i dostupnost energije. Inače, upravljanje energetskom tranzicijom, donošenje odgovarajućih odluka i planiranje korišćenja primarnih izvora energije trebalo bi uskladiti sa imperativom zaštite životne sredine i zdravlja stanovništva, sa interesom potrošača u Srbiji i interesima srpskog društva“, istakao je Basta.

Generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju Mesarović je u razgovoru naveo da bi dugoročna podrška elektroenergetskom sistemu Srbije, kada iz njega počnu da se povlače termoelektrane, mogla biti izgradnja nuklearne elektrane, jer će tada na tržištu biti raspoloživa nova generacija te tehnologije koja mnogo efikasnije koristi nuklearno gorivo.

„Uglja će u Srbiji verovatno biti samo do polovine ovog veka, a u međuvremenu moramo početi još nečim da ga zamenjujemo, pošto je oslanjanje samo na obnovljive izvore nesigurno, a na gas postaje rizično“, naglasio je Mesarović.

On je rekao da je prednost modularnih nuklearki, čija je snaga 100-300 megavata po modulu, to što moduli mogu da se dodaju u skladu sa rastućim potrebama za strujom i da ne zahtevaju dug proces izgradnje.

Basta je još jednom pozavo Vladu Srbije da razmotre ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji.

„Proizvodnja energije u nuklearnim elektranama je jeftinija i čistija u poređenju sa konvencionalnim načinima proizvodnje energije. Potrebno je ulaganje u obrazovanje novih kadrova na srpskim fakultetima, kako bi se obnovila baza i uhvatio korak sa savremenim svetom, posebno da se na univerzitetima više uče nuklearne nauke i ponovo otvore smerovi nuklearnog inženjerstva, prema mišljenju srpskih profesora iz oblasti nuklearne fizike“, rekao je Basta.

Na kraju razgovara, dvojica sagovornika su se saglasila da je za rešavanje problema sa kojima se srpska energetika suočava potrebno sprovesti sveobuhvatnu stručnu raspravu.

U raspravi bi bile sagledane buduće potrebe i način kako da one budu zadovoljene u uslovima pritisaka da jedna vrsta primarne energije (ugalj) bude zamenjena obnovljivim izvorima (OIE) na način koji se primenjuje u zemljama Zapadne Evrope, kao i ukinuti višedecenijsku zakonsku zabranu izgradnje nuklearnih elektrana, dok se njihova gradnja i proširenje planiraju u susednim zemljama i drugim zemljama EU.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar