TREBINJE – Šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi da integrišu svoja energetska tržišta kako bi osigurale snabdevanje i smanjile rizike u burnim vremenima, i otvorile put za eventualnu integraciju u evropsko energetsko tržište, ocenili su danas stručnjaci na regionalnoj energetskoj konferenciji u Trebinju.
„Potrebne su mnoge reforme i za integraciju nacionalnih tržišta, koja su veoma mala i osetljiva na bilo kakve poremećaje cena ili snabdevanja. Integracija bi pomogla da se obezbedi snabdevanje, privuku investicije i unapredi ceo sistem“, rekla je Jasmina Trhulj iz Energetske zajednice (EZ), prenosi Rojters.
Dok je Srbija najnaprednija u usklađivanju svog energetskog zakonodavstva sa evropskim u nastojanju da se što pre pridruži tržštu EU, etnički podeljenoj Bosni i Hercegovini je potrebno prvo da uspostavi energetsko tržište na nivou zemlje, kažu zvaničnici.
„Nama su potrebne integracije kako na regionalnom, tako i na panevropskom nivou“, poručio je Miloš Mladenović, direktor srpske berze električne energije SEEPEX, dodajući da Srbija neće čekati da se region pridruži tržištu EU.
Albanija, Bosna, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, koje teže da se pridruže EU, osetile su negativan uticaj skoka cene električne energije u Evropi iako zvanično nisu deo njenog energetskog tržišta, navodi Rojters.
Energetska zajednica, nadzorni organ koji je osnovala EU za širenje energetske politike 27-članog bloka na buduće članice, pozvala je kandidate da reformišu nacionalne zakone i da formiraju berze struje za kratkoročno trgovanje, što je neophodan korak u procesu prelaska na zelenu energiju.
Ova organizacija sa sedištem u Beču je takođe pozvala ekonomije Balkana da izrade nacionalne energetske strategije i donesu odluke o ciljevima obnovljivih izvora i energetskoj efikasnosti, i da odrede rokove za postepeno ukidanje subvencija za ugalj i druga fosilna goriva i rokove za uvođenje tarifa na ugljenik.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com