Srbija i ostale zemlje ZB dobro odgovorile na krizu

BEOGRAD – Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana odgovorile su na ekonomsku krizu izazvanu pandemiju i bolje nego što su međunarodne finansijske intitucije to očekivale, a najviše zahvaljući paketima mera za privredu i građane.

To je rečeno na prvom panelu u okviru Kopaonik biznis foruma „Zapadni Balkan: Postkovidni ekonomski izgled“, koji je počeo danas, a na kojem su govorili stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa, predstavnik Svetske banke Jasmin Čakeri i vodeći regionalni ekonomista za Zapadni Balkan EBRD Ishi Rika.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa je kazao da je Srbija imala manji pad BDP-a u 2020. godini nego zemlje u regionu.

Stručnjak MMF-a kaže da je Srbija bolje prošla od drugih zemalja iz više razloga, a svakako da su među njima to što je, pored preduzetih mera za podršku privredi i građanima, Srbija imala rast veći od šest odsto i u prvom kvartalu 2020. rast od oko pet odsto.

Takođe, Sosa navodi da je srpski BDP tako strukturiran da pandemija nije pogodila mnogo određene sektore koji su bili najviše na udaru u drugim zemljama, kao što je turizam, kao i da su drugi sektori značajni za srpski BDP imali rast, kao što je poljoprivreda.

Ipak, dodaje da MMF i dalje vidi velike rizike po pitanju procena privrednog rasta, kao što su eksterni šokovi i nesigurnost zbog pandemije, zatim stanje ključnih ekonomskih partnera Srbije i šta je sa situacijom nakon isteka mera podrške.

Predstavnik Svetske banke Jasmin Čakeri istakla je da zemlje Zapadnog Balkana, kao i ostale zemlje u svetu, imaju ekonomske posledice krize izazvane pandemijom, a najviše zbog resktrikcija koje su uvedene zbog pandemije – zabrane kretanja ljudi i saobraćaja.

Čakeri je pohvalila Vladu Srbije zbog dobre reakcije na ekonomsku krizu izazvanu pandemijom sa nekoliko paketa mera pomoći za privredu i građane, a koji su, kaže, održali srpsku ekonomiju i omogućili joj da ne doživi prošle godine veći privredni pad.

Ističe da se na globalnom nivou vidi da se ekonomski zemlje oporavljaju, a naročito, ukazuje, zbog pojave vakcine i masovne vakcinacije.

Očekivanja su, kaže Čakeri, da će se se zemlje tokom 2021. oporaviti 50 odsto.

Čakeri navodi da je važno da vlade nastave da podržavaju svoju ekonomiju paketima mera, kako bi se spasila radna mesta i kako bi zemlje nastavile da ekonomski rastu.

Ono što je, dodaje, kriza pokazala, jeste da je neformalni sektor u odnosu na formalni sektor mnogo ugroženiji i da je upravo tom sektoru najviše potrebna pomoć države.

Govoreći o daljem privrednom rastu u zemljama Zapadnog Balkana, Čakeri je istakla da je veoma važno da vlasti tih zemljama ulažu u obrazovanje koje mora da se temelji na tržište rada koje postaje sve više digitalizovano.

Naglasila je da će od ljudskog kapitala i digitalne transforamcije zavisiti dalji privredni rast zemalja Zapadnog Balkana.

„Važno je da mladi imaju dobre veštine kako bi bili deo nove ekonomije“, rekla je Čakeri i dodala da je pandemija upravo pokazala koliko je digitalizacija važna.

Vodeći regionalni ekonomista za Zapadni Balkan EBRD Ishi Rika ističe da su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile mnogo bolji ekonomski rezultat od onoga što je EBRD prognozirao u septembru prošle godine.

Rika je takođe pohvalila Srbiju da je odlično reagovala na zdravstvenu i ekonomsku krizu, s jedne strane nabavkom vakcina i masovnom vakcinacijom, a s druge strane paketima mera pomoći.

Ističe da su zahvaljući tim paketima mera pomoći sve zemlje smanjile negativan uticaj pandemije na ekonomiju, osim Crne Gore, koja, podseća, najviše “živi” od turizma.

Rika dodaje su sve zemlje Zapadnog Balkana imale prostor da odgovore na krizu i da su bile u dobroj finansijskog poziciji da odgovore na krizu.

Kaže da EBRD podržava sve zemlje u regionu i da je u poslednje vreme naročito fokusirana na projekte u borbi protiv klimatskih promena.
Ističe da EBRD želi da podrži energetsku transformaciju Zapadnog Balkana, odnosno njihov prelazak sa energije uglja na solarnu energiju ili energiju vetra.

Rika navodi da oni podržavaju izgradnju hidroelektrana i mini hidroelektrana koje se rade u skladu sa evropskim standardima o zaštiti životne sredine.

Takođe, Rika dodaje da EBRD podržava i projekte koji se odnose na digitalizaciju, ali objašnjava da je pre svega važno definisati šta je digitalizacija.

Ukazuje da su mnoge kompanije u vreme krize počele da koriste internet za svoj biznis, ali ističe da digitalizacija ne znači samo prodavati proizvode preko interneta, već da je mnogo više od toga.

Rika navodi da to znači da se ceo biznis integriše preko interneta.

Zbog toga je, naglašava, veoma važno učiti mlade generacije za takav svet, koje će znati da prodaju proizvode ne samo na domaćem tržištu, već i preko okeana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.