Srbija na tranzitu robe godišnje gubi 330 miliona evra

rbija, po proceni evropskih eksperata, na tranzitu robe godišnje izgubi više od 330 miliona evra zbog izostanka modernizacije i reformi na železnici, saopštili su organizatori predstojeće konferencije železničkih kompanija regiona u Beogradu.

Hiljade kompanija iz Evrope, Turske, Bliskog Istoka i Azije izbegava da robu pošalje preko teritorije naše zemlje, navode u Mreži za poslovnu podršku i najavljuju da će o prevazilaženju prepreka u razvoju železnica biti reči na skupu zakazanom za 5. novembar.

U organizaciji vodećih nemačkih i austrijskih kompanija za sertifikaciju i kontrolu tehnologija i proizvoda na nemačkim i austrijskim železnicama, u Beogradu će 5. novembra biti održana velika konferencija železničkih kompanija i njihovih najvećih podizvođača iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, BiH, Makedonije.

Kompanije članice jednog od vodećih svetskih železničkih klastera – Bavarskog klastera železnice planiraju da, u saradnji sa Mrežom za poslovnu podršku, okupe železničke kompanije iz zemalja regiona i najveće privatne kompanije koje proizvode i pružaju usluge železničkim kompanijama u regionu, ali i vodeće fakultete u oblasti saobraćaja, elektrotehnike i građevinarstva.

Organizatori ove konferencije smatraju da se prepreke u razvoju železnica u regionu mogu prevazići samo zajedničkim radom i saradnjom železničkih kompanija i njihovih dobavljača u regionu, jer sve one zajedno moraju da se uključe u jedinstven sistem evropskih železnica.

Zato će se na skupu, ističu, otvoreno govoriti o problemima u prometu robe i putnika na železnicama jugoistočne Evrope, ali izneti i konkretna rešenja kako da se aktuelne teškoće prevaziđu.

Teme ovog skupa, koji bi trebalo da otvori ministarka za građevinarstvo, infrastrukturu i saobraćaj Zorana Mihajlović, biće formiranje Klastera železnica jugoistočne Evrope (Rail Cluster SEE) i neophodna evropska regulativa koju železničke kompanije i svi oni koji rade za njih moraju usvojiti u procesu pristupanja Evropskoj uniji, što treba da omogući ulazak srpskih, crnogorskih, makedonskih i bosansko-hercegovačkih železnica u zaokruženi sistem evropskih železnica.

Nemačke i austrijske kompanije izneće svoja iskustva o ulozi i funkcionisanju Bavarskog klastera železnice koji je okosnica železničkog sistema Bavarske i Austrije.

Njihova namera je da se ovaj model primeni i u okupljanju železnica i kompanija koje rade za njih u zemljama bivše Jugoslavije, kroz formiranje klastera železnica zemalja regiona.

Ovaj klaster bi kao jedinstven poslovni, ali i međudržavni železnički projekat, trebao da bude prva takva profesionalna organizacija kompanija iz zemalja bivše Jugoslavije koja bi imala za cilj da jača regionalnu saradnju u oblasti železnica i omogući lakše i efikasnije povezivanje sa železničkom mrežom i sistemom Evropske unije, uz superviziju nemačkih i austrijskih partnera.

Ciljevi okupljanja železničkih kompanija i njihovih podizvođača su: zajednički rad na projektima rekonstrukcije i modernizacije železničke infrastrukture, edukacija i usavršavanje zaposlenih na železnici i u kompanijama podizvođačima i povećanje bezbednosti u regionalnom sistemu železničkog saobraćaja.

Ove aktivnosti treba da omoguće da železnička infrastruktura, profesionalno znanje i veštine zaposlenih i bezbednost na železnicama budu podignuti na nivo koji zahtevaju propisi Evropske unije, čime će se omogućiti integracija železnica regiona jugoistočne Evrope u jedinstven sistem železnica EU.

Kao članice klastera dobrodošle su i sve železničke i druge kompanije koje proizvode ili pružaju usluge za železnice u zemljama EU i širom sveta, a imaju želju da razviju poslovnu saradnju u regionu jugoistočne Evrope.

S obzirom na to da Srbija, ali i zemlje regiona imaju značajan potencijal u mladim inženjerima saobraćaja, građevinskim i elektroinženjerima koji u nedostatku posla u matičnim zemljama migriraju i odlaze u svet, Klaster železnica jugoistočne Evrope poseban akcenat u saradnji namerava da stavi na saradnju sa njihovim fakultetima u Srbiji i zemljama regiona.

Namera je da se mladim inženjerima omogući da pohađaju obuke u vrhunskim laboratorijama i razvojnim centrima za železnicu koji pripadaju vodećem sertifikateru nemačkih železnica, kompaniji AEbt iz Nirnberga, kako bi se osposobili da u narednim godinama i decenijama tehnološki i organizaciono podignu železnice u Srbiji i zemljama regiona na evropski nivo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.