U trendu

Srbija po inovativnosti na 55. mestu, lider u regionu

BEOGRAD – Srbija i njen inovacioni ekosistem zauzeli su 55. mesto na danas objavljenom Globalnom indeksu inovativnosti (GII) za 2022. od ukupno 132 države, i naša zemlja je po inovacionim performansama lider u regionu i među 10 najboljih država višeg srednjeg nivoa dohotka, među kojima su i Kina, Brazil, Rusija, Turska, Rumunija i druge.

Na listi evropskih zemalja Srbija je preskočila dva stepenika i sada zauzima 32. mesto od ukupno 39 zemalja, ali je i dalje ispod evropskog proseka, saopštio je NALED.

Srbija je na Globalnom indeksu inovativnosti za 2022. u odnosu na prošlu godinu pala za jedno mesto, pošto je bila na 54. mestu.

U odnosu na 2021. Srbija je preskočila Crnu Goru, Ukrajinu i Filipine, dok su sada ispred nas Saudijska Arabija, Katar, Iran i Brazil.

Kako je navedeno, Srbija je među zemljama Zapadnog Balkana lider, i iza Srbije su Crna Gora koja zauzima 60. poziciju, sledi Severna Makedonija na 66. mestu, dok BiH (70) i Albanija (84) zaostaju.

Šampion inovacija i ove godine je Švajcarska, dok su SAD (2) i Švedska (3) zamenile mesta, a među top inovatorima su još i Britanija, Holandija, Južna Koreja, Singapur, Nemačka, Finska i Danska.

Indeks GII prati globalne trendove u inovacijama u 132 države i rangira ih prema inovacionim performansama.

Ukupno se ocenjuje 81 indikator grupisanih u dve kategorije – podrška i ulaganja u inovacije (kvalitet propisa, obrazovnog sistema, ulaganja u istraživanje i razvoj, razvijenost IT i opšte infrastrukture, ulaganja u inovatore i drugo), kao i rezultati inovacija (broj kreiranih aplikacija, patenata, vrednost izvoza IT usluga i drugo).

„Globalni indeks inovativnosti i pored nekih nedostataka daje vrlo konkretne uvide u to šta bi trebalo da budu dalji prioriteti. Bolje stojimo među kriterijumima koji ocenjuju podršku inovacijama i ulaganje u inovacije nego u delu koji meri rezultate inoviranja. Zato je važno je da i dalje jačamo saradnju nauke i privrede i lakši pristup inovatora finansiranju jer će to doneti rezultat i na strani novih i brojnijih inovativnih proizvoda“, rekao je direktor za konkurentnosti i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.

Te prioritete smo prepoznali i na njima radimo u saradnji sa predstavnicima Vlade Srbije kroz naš StarTec h program koji finansira kompanija Filip Moris u Srbiji, a podržava razvoj inovacija i digitalnu transformaciju privrede Srbije, rekao je Vasiljević.

Prema njegovim rečima, najviše prostora za unapređenje ima u domenu saradnje nauke i privrede, ulaganja privatnog sektora u istraživanje i razvoj, pristupa alternativnim izvorima finansiranja, kao i na polju razvoja klastera.

NALED navodi da je već predložio i konkretne mere poput uspostavljanja online platforme koja bi povezivala nauku i privredu, izrade vodiča za primenu stipendiranih doktorata i modela akata kojim bi se regulisala zaštita intelektualne svojine u naučno istraživačkim organizacijama.

„Kao ključne snage Srbije, GII izdvaja ulaganja države po učeniku, broj ISO 14001 sertifikata, neto priliv stranih direktnih investicija, broj objavljenih naučnih članaka, kao i izvoz IKT i kreativnih usluga. S druge strane, Srbija još treba da radi na ulaganju u obrazovanje, softvere, privlačenju investicija globalnih korporacija i cele privrede u R&D i performansama univerziteta na globalnim listama“, dodaje Vasiljević.

U Srbiji, devet od 10 inovativnih firmi se finansira iz sopstvenih sredstava, što u slučaju malih biznisa podrazumeva pozajmljivanje početnog kapitala od rodbine i prijatelja.

Alternativni izvori finansiranja mogu biti rešenje, pa je zato važno regulisati grupno finansiranje, omogućiti direktno finansiranje od strane nebankarskih mikrofinansijskih institucija, kao i propisati pravo na poreski kredit poslovnim anđelima po osnovu investicionih ulaganja u inovativne subjekte.

„Brojna rešenja za razvoj inovacionog ekosistema dali smo kroz NALED-ovu Sivu knjigu inovacija, a smatramo i da je vladin Savet za podsticanje razvoja digitalne ekonomije i inovacija dobar mehanizam kroz koji bi se dodatno mogle fokusirati mere države“, zaključio je Vasiljević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar