Srpski bankarski sektor nije u direktnom riziku od propadanja
BEOGRAD – Srpski bankarski sektor nije u direktnom riziku od propadanja, jer američke banke, koje su ove nedelje bankrotirale, ne posluju na našem tržištu, kao ni švajcarska „Kredi Suis“ (Credit Suiše) banka, ali svakako postoje indirektni rizici, izjavio je za Tanjug dekan FEFA fakulteta profesor Milan Nedeljković
„Indirektni rizici koji postoje za Srbiju odnosne se na poslovanje naših kompanija i startapova, jer trenutna klima na međunarodnom tržištu nije povoljna, što znači da mogućnost dobijanja kapitala od stranih fondova, koji čine značajan segmenta kojima se finansira domaće tehnološke kompanije, postaje dosta ograničen“, naveo je Nedeljković.
Uzroci potencijalnih problema u bankarskom sektoru, su drugačiji nego što su bili 2008 godine.
Tada je postojao problematični kvalitet aktive u bankarskom sektoru, koji je uslovio da dođe do problema i zahtevao odgovarajuću reakciju monetarnih vlasti u Americi i u Evrozoni.
Kada je u pitanju Kredi Suis, problem je nastao kada su se američke banke našle u centru pažnje prošle nedelje s jedne strane, dok s druge strane u poslednje dve godine ova banka je ostvarili loš finansijski rezultat.
Slučaj američkih banaka Silicijumske doline (SVB) i Signačer banke u Njujorku je drugačiji.
„Situacija u bankarskom sektoru, je posledica psihologije ljudi. SVB banka ne bi se zatvorila u petak da njeni deponenti nisu osetli visok rizik i počeli da povlače svoje depozite, tako da banka nije imala dovoljno likvidnosti u tom trenutku da može da izmiri sve zahteve za podizanjem novca“ dodao je.
Poruke evropskih centralnih vlasti i direktora Kredi Suis upućene su ka građanima kako bi se umirili i pozvali da ne povlače svoje depozite u tim bankama.
Prema američkoj regulativi, depoziti u Signačer i SVB banci bili su osigurani do nivoa 250.000 dolara, dok oni čiji su bili preko toga potencijalno se suočavalli sa nekim gubitkom.
Aktivnosti koje je preuzeo američki Fed i koje je preuzela švajcarska centralna banka, usmerene su sada na stabilizaciju tržišta i na umirivanje investitora i klijenata banaka, kako bi se sprečilo dalje podizanje depozita.
Nedeljković je dodao da nakon 2008. godine donete izmene u bankarskoj regulativi, zahtevaju od banaka da moraju da ispoštuju različite zahteve u pogledu količine kapitala koje imaju, kao i u pogledu likvidnosti.
„Građani uvek treba da budu zabrinuti, situacija je takva da je tržišta nestabilno. Sigurno je da postoji jedan nivo povišenog rizika na tržištima, koji je prouzrokovan bankarskim sektorom“, dodao je on.
Kada je Srbija u pitanju rekao je da naša Narodna banka radi na superviziji banaka, tako što prati njihov rad, a slučaju pojave problema sa likvidnošču, ona može da interveniše, kao što je to sada intervenisala švajcarska centralna banka.
Ukoliko se pojavi problem sa likvidnošću, što je do sada mala verovatnoća, NBS može da interveniše i da obezbedi neophodna sredsta kako bi pomogla bankama, dodao je za Tanjug.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.