Sudbina Agrokora u rukama kreditora

Zagrebački Jutarnji list piše da Ugovor o najstarijem kreditu od 1,06 milijardi, tzv. roll-up kreditu koji je potpisan 8. juna 2017. između Agrokora, zajmodavaca i agenta kredita sadrži niz odredaba koje tim kreditorima daju puno ovlašćenje u upravljanju procesom restrukture Agrokora.

Ti ključni kreditori su investicioni fondovi Knighthead Capital Management i Monarć, 20-ak za sad nepoznatih investicionih fondova, Zagrebačka banka, Erste banka, ruska VTB banka i investicione banke J.P Morgan i Goldman Sasć.

Ugovor o najstarijem kreditu, u čiji je posed došao Jutarnji list, de fakto u jednom važnom delu stavlja “van snage” lex Agrokor i kreditorima daje sva ovlasćenja u donošenju i sprovođenju nagodbe poverilaca i restrukturiranju Agrokora, piše list.

Najznačajnije odredbe su, dodaje se, one kojima se definiše da se plan restrukturire i nagodba poverilaca ne mogu doneti bez odobrenja zajmodavaca iz tog kredita, te da hrvatska vlada ne sme smeniti Antu Ramljaka kao vanrednog poverenika ili glavnog savetnika u procesu lex Agrokor jer bi se to smatralo povredom Ugovora o kreditiranju.

Uz to, ugovorom je određeno da će se sporovi između potpisnika ugovora rešavati po anglosaksonskom pravu, a ne hrvatskom ili kontinentalnom pravu, što u stvari znači da bi se sve arbitražne radnje i pravni sporovi koji mogu nastati u tom procesu vodili verovatno u Londonu ili Vašingtonu, navodi se u tekstu.

Jutarnji pojašnjava da je do Ugovora došao na Zemljišnoknjižnom odeljenju Opštinskog građanskog suda u Zagrebu, gde je on priložen prilikom upisa brojnih zabeležbi na ceo niz Agrokorovih nekretnina koje su do septembra ove godine, kad je stavljena zabeležba o kreditu u zemljišne knjige, bile neopterećene zaduženjima.

„U samom ugovoru nema popisa svih učesnika u kreditu, a u zemljišnim knjigama je založno pravo na nekretnine upisao agent, a ne zajmodavac, što nije uobičajeno u našem pravnom sistemu“, piše list, pozivajući se na tumačenja stručnjaka.

“Zalog na nekretnine stavlja kod nas po pravilu zajmodavac, a ne agent za sprovođenje ugovora, tako da je ovo novina koju ne znam kako bi se kod nas pravno tumačila u slučaju nekog postupka”, prokomentarisao je za Jutarnji jedan pravni stručnjak taj model knjiženja zaloga.

U zemljišnim knjigama je, kako se precizira, stavljena zabeležba u korist Madison Pacific Trust Limiteda iz Hong Konga, koji je u Ugovoru o kreditu definisan kao agent nadležan za sprovođenje ugovora.

„…ugovorom je određeno da će sva imovina koja se tokom kreditnog razdoblja “oslobodi“ odmah biti stavljena u zalog ovog kredita“, navodi list i dodaje da je ugovor sastavila londonska podružnica advokatskog društva Hogan Lovells, koje je danas jedno od desetak najjačih međunarodnih društava za pravne savete.

Prema pisanju Jutarnjeg, pravnici smatraju da odredba lex Agrokora, prema kojoj je definisano da se proces vanredne uprave obustavlja sa “sprovedom nagodbe”, znači u stvari da lex Agrokor traje sve dok se u celosti ne sprovede nagodba sa poveriocima, a ne do trenutka dok se postigne nagodba s njima.

To znači, kako se objašnjava, da lex Agrokor može da traje još godinama nakon 15. jula 2018, kada je krajnji rok za postizanje nagodbe, odnosno da sva pravna zaštita nad sistemom koju koncernu donosi lex Agrokor traje sve do sprovođenja nagodbe.

Odluku o tome koliko će trajati proces sprovođenja nagodbe doneće poverioci, a to može biti dve, tri i pet godina – koliko oni odluče, konstatuje se u tekstu.

List prenosi takođe neke od odredaba ugovora u prilog tvrdnji da je kreditorima dato puno ovlašćenje nad upravljanjem procesom restrukture hrvatskog koncerna.

Tako se jednim članom definiše da će se povredom ugovora smatrati slučaj u kom se “poverenik nije savetovao sa zajmodavcima u pogledu imenovanja i identiteta upravnog odbora, te u pogledu nadzornog odbora koji će se uspostaviti nakon datuma nagodbe od deset najvećih članova koncerna prema prihodima”.

Drugom odredbom Ugovora o kreditu definisano je da koncern, vanredni poverenik ili bilo koji menadžer u preduzeću “neće predložiti plan finansijskog restrukturiranja koncerna (uključujući bilo koju nagodbu, kompromis, ustupanje ili plan aranžmana ili slican postupak) u bilo kojoj nadležnosti, osim ako te uslove nisu odobrili većinski zajmodavci u pisanom obliku”.

„No, najčudnija odredba u Ugovoru o kreditu je ona po kojoj će se neispunjavanjem obaveze smatrati to ako Vlada Republike Hrvatske ili sud koji sprovodi postupak vanredne uprave smeni Antu Ramljaka kao poverenika ili savetnika restrukturiranja”, primećuje list.

Pitanje je koliko je to u skladu s lex Agrokorom i da li je premijer bio upućen u tu odredbu, te da li je bio upućen u to u kojoj se meri zajmodavcima daje presudna uloga u procesu lex Agrokora, zaključuje Jutarnji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.