Sveobuhvatni program za zastitu stanovništva i privrede

KOPAONIK – Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je država pripremila sveobuhvatan program za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave kada je reč o ponudi, kao i cenovniama.
Tabaković je podsetila da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo detalje programa koji se već sprovodi, kao i to da su planski obezbeđene i energetske i robne rezerve, što je, kako je dodala, deo odgovora na aktuelna globalna dešavanja i poremećaje na svetskom tržištu.
„U Srbiji su na vreme kreirane rezerve svega – energetske i robne rezerve, kao i devizne rezerve i efektivni strani novac“, navela je ona i dodala da je to morala da naglasi jer je izuzetno važno.
Govoreći o inflaciji, navela je da prosečna inflacija tokom dve godine pandemije iznosi 2,8 odsto, a prosecna bazna inflacija 1,9 odsto.
Srbija je sa kumulativnim realnim rastom BDP-a od 6,4 odsto tokom dve godine pandemije u vrhu Evrope, navela je guverner NBS i dodala da smo se uz to, na pretkrizni nivo BDP-a vratili nakon svega tri tromesecja, dok je, podsećanja radi, nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine.
Kako kaže i prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je za skoro 100.000 ljudi veći u odnosu na 2019. godinu.
„Najveći rast zaposlenosti je u sektorima koji su nam najznacajniji sa aspekta rasta i razvoja ekonomije, prvenstveno u prerađivačkoj industriji. A o kakvom rezultatu je reč, govori i podatak da je nakon krize iz 2008. godine, tokom četiri godine izgubljeno više od 600.000 radnih mesta na formalnom i na neformalnom segmentu tržišta rada“, rekla je ona i dodala da su i prosečne neto zarade na najvišem nivou, da su u privatnom sektoru povećane za 19,2 odsto tokom 2020. i 2021. godine.
Izvoz robe i usluga, naglasila je, od 28,6 milijardi evra u 2021. godini je rekordan, i za 5,2 milijarde evra, odnosno za 22 odsto viši je nego u odličnoj pretkriznoj 2019. godini.
„Pre deceniju izvozili smo robu i usluge u vrednosti od 11,5 milijardi evra, a danas za 17,1 milijardu evra više. Takva razlika ekvivalentna je prosečnom godišnjem rastu izvoza robe i usluga po stopi od blizu 11 odsto tokom devet godina“, navela je ona i dodala smo urpokos panemiji imali i priliv stranih direktnih investicija od 6,9 milijardi evra, uz njihov rekordan priliv od 3,9 milijardi evra u 2021.
Omoguceni su paketima mera vrednosti od oko 17 odsto BDP-a, a podrška se nastavlja i ove godine, rekla je ona.
Kao jedan od dobrih rezultata koje je je naglasila i to da je sačuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, uz promene tek na drugoj decimali.
Sačuvane su i za 3,1 milijardu evra uvecane devizne rezerve, koje su, kako je naglasila bile su i ostaju jedan od stubova stabilnosti za naredni period.
„Rezerve zlata, koje su na rekordnom nivou, sa više od dve milijarde evra u našem trezoru, što je preko tri puta veća vrednost u odnosu na 2012. godinu, pokazatelj su našeg proaktivnog delovanja i ulaganja u budućnost“, navela je on i naglasila da je rezutlata mnogo i da su rezultat sprovedenih politka.

Navela je da je u Srbiji donet niz mera s obzirom na to da je rast globalnih cena narocito izražen kod energenata i hrane.

„Prvo, mudrom, odgovornom i proaktivnom politikom Aleksandar Vučić je obezbedio da Srbija plaća jednu od najnižih cena gasa tokom ove energetske krize. … Drugo Vlada je odustala od redovnog januarskog povecanja akciza na derivate nafte, čime je sprecen dalji rast cena goriva po ovom osnovu. Četvrto privremeno su ogranicene i cene naftnih derivata i gasa“, navela je ipodsetila da su izvršene su i znacajne jednokratne uplate penzionerima i mladima.
Pokrivenost prosecne potrošacke korpe prosecnom zaradom povecana je sa 66,5 odsto na 84,8, a minimalne sa 60,0 odsto na 80,7 odsto, rekla je i naglasila da je cilj da pokrivensot bude 100 odsto.

Dodala da je formalna zaposlenost u privatnom sektoru povecana je za 284.000 ljudi, odnosno za 20,5 odsto.
Prvo, prema našoj centralnoj projekciji iz februarskog Izveštaja o inflaciji očekujemo da će se medugodišnja inflacija od drugog tromesečja ove godine naći na opadajućoj putanji i da će se do kraja godine vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
„Ocenjujemo da su rizici iz medunarodnog okruženja u kratkom roku pojacani, ali i u uslovima pojacane neizvesnosti, opadajuća putanja inflacije u ovoj godini nije ugrožena“,navela je on.
To, kako dodaje, u aktuelnim uslovima na svetskom tržištu ne bi bilo toliko izvesno bez sveobuhvatnog programa za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave na strani ponude, kao i cenovnih efekat, koji je u Srbiji, da ponovim, donet i vec se sprovodi.
Drugo, projektujemo rast u srednjem roku u rasponu od 4 do 5 odsto čemu će kako kaže znatno doprinositi projekti i ulaganja u železničku, putnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu i njihovi direktni i indirektni efekti na bruto domaći proizvod.

Rast investicija u infrastrukturu pozitivno će uticati i na ostale segmente građevinarstva, kao i na ostatak privrede – pre svega na rast industrije, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva, kao i na sektore poput finansija i poslovanja nekretninama, navela je ona.

Prema njenim rečima novi investicioni projekti uticaće i na rast produktivnosti, širenje proizvodnih kapaciteta, kao i na proizvodnju i izvoz robe višeg stepena prerade i smanjenje uvozne komponente u izvozu.
„Treće, po ovim osnovama ocenjujemo da ce učešće fiksnih investicija u bruto domacem proizvodu ubrzo premašiti 25 odsto i da ce se u srednjem roku zadržati iznad toga, navela je ona i podsetila da su ukupne fiksne investicije u 2021. iznose 12 milijardi evra i taj nivo investicija je znatno veci nego u periodu od 2009. do 2012. godine, kada su ukupne fiksne investicije u proseku na godišnjem nivou iznosile oko 6 milijardi evra, odnosno oko 18,5 odsto tadašnjeg, znatno nižeg bruto domaćeg proizvoda“, navela je guverner..
Četvrto, u srednjem roku očekujemo i nastavak dvocifrenog rasta izvoza robe i usluga, a u smeru popravljanja eksterne pozicije i dalje će delovati rast izvoznih kapaciteta domace privrede, kao i očekivani globalni ekonomski oporavak, za koji verujemo da će se nastaviti, uprkos aktuelnim nepovoljnim geopolitičkim dogadajima čemu će doprineti postizanje kompromisa u što skorijem roku.

Po tim osnovama, kako je naglasila očekuje se da će izvoz robe i usluga do 2026. godine premašiti 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.
„Peto, procenjujemo da će, ukupno posmatrano, štednja i investicije i u naredne tri godine rasti u istoj meri, što će obezbediti da eksterna pozicija zemlje i dalje bude u održivim okvirima i u srednjem roku i u promenljivim globalnim uslovima“, navela je.
Kao šesgto je navela da očekuje dalji rast zapslensosti i zarada kao najznačajniji izvor rasrta lične potrošnje, za koju se procenjuje da ce nastaviti da raste na stabilnim i zdravim osnovama, doprinoseći privrednom rastu, ali bez stvaranja vecih inflatornih pritisaka.

Prema njenim rečima, rast privredne aktivnosti odvija se uz povecanje proizvodnih kapaciteta i time ne dolazi do pregrevanja domaće privrede, niti se to ocekuje u horizontu projekcije.
Naglasila je da se Srbija konačno, zahvaljujuci svim rezultatima, nalazi i na pola koraka od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga. Očcekujemo da Srbija i zvanicno ude u grupu zemalja investicionog rejtinga.
„Ovo nije lista želja, već rezultat projekcija koje podrazumevaju stabilnost, rad i kontinuitet dobrih politika“, rekla je ona i podsetila da u desetoj godini na čelu NBS ima obavezu da kaže da se politike ne mogu voditi preko društvenih mreža i bez čvrstog uporišta u čiinjenicama i detaljnih analiza.

Na kraju je dodala da bi jedan od zaključaka mogao bi da bude akcenat na zajedničkom zadataku jačanje ljudskog kapirala – kako bismo brzo i efikasno odgovorili na izazove savremenog doba i u budućnosti, jer je neophodno da čuvamo stabilnost i prenosimo znanje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.