U trendu

Svetska banka: Invazija na Ukrajinu ometa ekonomski oporavak

Rat u Ukrajini umanjuje izglede za ekonomski oporavak od pandemije, kako za ekonomije rastućih, tako i zemalja u razvoju u Evropi i Centralnoj Aziji, navedeno je u danas objavljenom Ažuriranom ekonomskom izveštaju Svetske banke za taj region.
Ekonomska aktivnost ostaće u dubokoj depresiji tokom sledeće godine, sa minimalnim očekivanim rastom od 0,3 odsto tokom 2023. godine, pošto šokovi izazvani cenama energije i dalje utiču na region.

Ipak, prema izveštaju, region je do sada bolje podneo efekte ruske invazije na Ukrajinu nego što se predvidjalo.

Očekuje se smanjenje regionalne ekonomske aktivnosti za 0,2 odsto ove godine, odražavajući rast iznad očekivanja u nekim od najvećih ekonomija u regionu i oprezno proširenje podsticajnih programa iz ere pandemije koje će sprovesti neke vlade.

Ovogodišnji očekivani pad ukrajinske ekonomije sada je projektovan na 35 odsto. Ekonomska aktivnost je pogodjena uništavanjem proizvodnih kapaciteta, oštećenjem poljoprivrednog zemljišta i smanjenom ponudom radne snage, jer se procenjuje da je više od 14 miliona ljudi raseljeno.

Po nedavnim procenama Svetske banke, potrebe za oporavkom i rekonstrukcijom Ukrajine u društvenim, proizvodnim infrastrukturnim sektorima iznose najmanje 349 milijardi američkih dolara, što je 1,5 puta više od veličine ukrajinske predratne privrede u 2021. godini.

„Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je jednu od najvećih izbegličkih kriza i nanela težak udarac životima ljudi i privredi“, rekla je potpredsednica Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Ana Bjerde.

Ona je naglasila da je Ukrajini i dalje potrebna ogromna finansijska podrška za projekte oporavka i rekonstrukcije.

Aktivnost u Evrozoni se, kako je navedeno u izveštaju, značajno pogoršala u drugoj polovini 2022. godine, zbog narušenih lanaca snabdevanja, povećanih finansijskih pritisaka i pada poverenja potrošača i preduzeća.

Kao najštetniji efekat invazije na Ukrajinu, Svetska banka je navela porast cena energije usled velikog smanjenja ruskog snabdevanja energijom.

„Produžena ili intenzivirana ratna dešavanja mogla bi izazvati značajno veću ekonomsku i ekološku štetu i imati veći potencijal za fragmentaciju medjunarodne trgovine i investicija. Rizik od finansijskog stresa takodje ostaje povišen, s obzirom na visoke nivoe duga i inflaciju“, navela je Svetska banka.

U dodatku izveštaja istražuje se i uticaj energetske krize u kojem se navodi da je rast cena nafte, gasa i uglja od 2021. godine, doveo inflaciju do nivoa koji „decenijama nije vidjen u regionu“.

Navodi se da ova kriza bez presedana utiče i na potrošače i na vlade tako što im ograničava mogućnost budžetskog finansiranja, produktivnost preduzeća i dobrobit domaćinstava.

Po izveštaju Svetske banke, najteže će biti pogodjene zemlje koje se u srednjoj ili velikoj meri oslanjaju na uvoz prirodnog gasa za grejanje (što čini 30 odsto tražnje energenata), industriju ili električnu energiju, kao i zemlje blisko povezane sa energetskim tržištima EU.

U izveštaju su u fokusu i sistemi socijalne zaštite u regionu, koji su imali ključnu ulogu u podršci domaćinstvima i preduzećima tokom pandemije i od izbijanja rata u Ukrajini. U izveštaju se ocenjuje efikasnost mera zaštite prihoda i radnih mesta, gde je veća potrošnja na mere zaštite radnih mesta povezana sa većom zaposlenošću i manjim siromaštvom.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar