U trendu

Svetske berze mešovite, dolar i evro ojačali prema jenu

SIDNEJ – Azijske akcije su oslabile, dok su dolar i evro ojačali prema jenu nakon današnje odluke Banke Japana da poveća ultralabavu monetarnu politiku nudeći kupovinu onoliko obveznica koliko je potrebno da bi sprečila rast prinosa na desetogodišnje dužničke hartije i zadržala ih ispod 0,25 posto.

Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, beleži prigušeno kretanje, pri čemu je u odnosu na prošli mesec u padu za 2,1 posto, ali se još drži znatno iznad nedavnih najnižih vrednosti.

Indeks najlikvidnijih kineskih akcija je oslabio za 0,8 procenata, japanski Nikei je izgubio 0,4 posto vrednosti, mada je i dalje jači za skoro 6,0 odsto na mesečnom nivou pošto salbljenje jena obećava veće zarade izvoznika, izveštava Rojters.

Na Vol Stritu je indeks akcija S&P 500 na terminskom trgovanju skliznuo za 0,3 posto, dok se tehnološki Nasdak spustio za 0,4 odsto. U Evropi, fjučersi akcija u korpi Eurostoks 50 su uspeli da zabelže blagi rast od 0,3 procenta, a londonski FTSE za 0,2 posto.

Vol Strit se do sada pokazao izuzetno otpornim na najavu radikalnog poostravanja politike Federalnih rezervi. Na berzama računaju da će na preostalih šest sastanaka o referentnoj kamati ove godine, stopa na federalna sredstva biti ukupno povećana na između 2,50 i 2,75 odsto.

Siti banka je prošle nedelje prognozirala da će ove godine ključna kamata biti povećana za 275 baznih poena, pri čemu procenjuju da će u maju, junu, julu i septembru stopa biti podignuta za po pola poena.

„Očekujemo da će FED nastaviti s podizanjem kamate i tokom 2023, i da će ona dostići ciljanu stopu od 3,5-3,75 odsto“, napisali su analitičari Sitija.

Na valutnim tržištima, najveći gubitnik je japanski jen jer tamošnji kreatori monetarne politike žele da zadrže prinose na državne obveznice blizu nule, dok skok cena robe naduvava troškove uvoza.

Usled toga, dolar je porastao danas prema japanskoj valuti na novi šestogodišnji maksimuma od 123,16 jena, povećavši dobitak na mesečnom nivou na 6,9 procenata. Takođe, australijski dolar je uzleteo za više od 10 posto dostižući nivo od 92,44 jena, a čak je i obično slab evro ojačao ovog meseca prema japanskoj valutiza 4,0 procenta na 134,56 jena.

Jedinstvena valuta evrozone je, međutim, u poređenju s prošlim mesecom u minusu od oko 2,3 posto prema američkom dolaru. Trguje se na nivou od 1,0954 dolara za evro, što je, ipak, malo iznad nedavnog dvogodišnjeg minimuma od 1,0804 dolara.

Usled pada jena, dolarski indeks se zadržao prema korpi valuta na pozitivnoj teritoriji na 99,098 poena, što je za 2,5 odsto više nego prošlog meseca.

Na robnim berzama, cena zlata se spustila na 1.947 dolara po unci, ali je i dalje u plusu za oko 2,0 procenta na mesečnom nivou.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar