Tek 10% digitalizovanih opština i gradova, 95 odsto zahteva
BEOGRAD – Na osnovu istraživanja sprovedenog u projektu Lokalni indeks eUprave NALED navodi da 95 posto zahteva građana i privreda i dalje predaju na papiru odnosno šalteru u opštinama i gradovima Srbije.
Za razvoj eUprave opštine u proseku izdvajaju 40.000 evra godišnje, a ako se izuzmu one najuspešnije prosečni budžet pada na 8.500 evra, a uspele su da digitalizuju svaki peti postupak.
Kada se izuzme mali broj posebno uspešnih samouprava, prosek pada na svaki 20 postupak u njihovoj nadleženosti, saopštio je NALED.
NALED ističe da su rezultati istraživanja potvrdili da postoji velika potreba za snažnijom podrškom gradovima i opštinama u razvoju elektronskih usluga i zaštiti podataka o ličnosti, unapređenju kadrovskih kapaciteta i infrastrukture za elektronsko poslovanje.
Predsednik Saveza za eUpravu u NALED-u i direktor kompanije OSA računarski inženjering Željko Tomić kaže da tek 14 procenata gradova i opština strateški razmišlja o razvoju elektronskih usluga što dokazuju izdvajanja za razvoj eUprave.
„Kada izostanu i ti osnovni preduslovi za razvoj, jasno je zašto se nalazimo u situaciji da samo 10 posto gradova i opština u Srbiji ima više od 90 posto digitalizovanih postupaka. Podaci iz istraživanja pomoći će nam da do kraja leta rangiramo lokalne samouprave po nivou razvijenosti eUprave i tako dobijeni LEI indeks poslužiće da promovišemo dobre primere sa vrha liste“, rekao je on.
Tomić kaže da je pretežna starost računara koji se koriste za vođenje postupaka između pet i osam godina, dok samo petina opština ima noviji hardver.
Dodaje da je upitna i bezbednost podataka koji su pohranjeni u njihovim bazama budući da polovina gradova i opština ima licence za sve programe, a interesantno je da 14 posto nema licencu ni za jedan program koji koristi.
„Istraživanjem smo identifikovali bezbednosne nedostatke računarske mreže, koji ih dodatno čine ranjivim na hakerske napade. Svega desetina gradova i opština ima veb prezentacije na .gov domenu, dok nešto manje od polovine zapošljava samo jednog IT stručnjaka, a 11 posto nema nijednog“, ukazao je on.
Dodao je da dve trećine ističe da nijedan njihov IT ekspert u proteklih nekoliko godina nije prošao obuku na tu temu.
Kao nezadovoljavajuću NALED ocenjuje i raspoloživost obučenog kadra jer je 46 službenika po lokalnoj samoupravi ovlašćeno da vodi postupke bilo na papiru ili elektronski, ali je tek svaki četvrti prošao bilo kakav vid obuke za elektronsko poslovanje.
Ocenjuju da prostor za unapređenje postoji kada je reč o podsticanju korišćenja e-usluga i uključivanju građana u donošenje odluka.
Navode da nijedna opština ne stimuliše građane da više koriste elektronske procedure umanjenjem pratećih taksi ili naknada.
Dodatno 78 procenata gradova i opština nije razvilo posebnu aplikaciju za lakšu komunikaciju s građanima.
Gotovo dve trećine lokalnih samouprava je omogućilo elektronsko postavljanje pitanja gradonačelniku ili predsedniku opštine i podnošenje zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja.
„Nažalost, većina ne koristi podatke iz elektronskih procedura za bolje donošenje odluka, a 94 posto nije uključilo građane u dizajniranje usluga i rezultat toga su postupci koji nisu prilagođeni njihovim potrebama i navikama“, zaključuje Tomić.
LEI indeks, čiju je izradu podržala Evropska unija, biće predstavljen u vidu interaktivne mape Srbije na sajtu www.lei.rs pa će kao inovativni alat omogućiti građanima da u svakom trenutku na osnovu objektivnih pokazatelja prate nivo razvijenosti eUprave u svojoj lokalnoj samoupravi.
Donosioci odluka moći će da vide gde se nalaze u odnosu na druge gradove i opštine u procesu digitalizacije i šta je potrebno da unaprede.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.