Tomašević: U energetsku tranziciju bez srljanja, nego po meri države i EPS-a

BEOGRAD – Direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Miroslav Tomašević izjavio je danas da je EPS u poslednjih godinu dana napravio pomak zahvaljujući kome čitav sistem polako počinje stabilno da funcioniše i da za potpunu stabilizaciju rada treba vremena, ali da će se uspeti u tome.

„EPS je kao najveća kompanija koja se bavi proizvodnjom električne energije, stub razvoja države. Ovo što je EPS uradio u poslednjih godinu dana je da smo napravili pomak i polako sistem dolazi na svoj stabilan rad. To još nije do kraja onako kako sam zamislio, ali treba vremena. Imamo vremena i uspećemo u tome“, kazao je Tomašević.

Na 2. Međunarodnoj stručnoj konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”, Tomašević je naglasio da u energetsku tranziciju ne treba da srljamo, nego da je sprovedemo po meri EPS-a, odnosno po meri države Srbije.

„Svaki ishitren korak može da košta. Sad smo videli kako i šta se dešava na tržištu električne enerigje“, upozorio je direktor EPS-a..

On je dodao da je EPS tržišna kompanija koja, kad ima viškove struje, može da je izvozi.

„Ali, nije to imperativ, jer je imperativ snabdevanje građana i industrije Srbije, ali naravno način da pokažemo da stajemo polako na zdrave noge je i taj izvoz“, rekao je Tomašević.

On je kazao da će energetska tranzicija biti sprovedena, dodavši kako će Srbija ima svoj put u tu tranziciju.

„Imamo svoj put koji će svakako biti trasiran tako da bude održiv. Nikako da budemo zavisni od uvoza, jer videli ste kako to izgleda finansijski“, poručio je Tomašević.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović naglasila je, u video poruci učenicima konferencije, da za energetsku tranziciju najpre treba stvoriti zakonski okvir kako bi se uključili veći kapaciteti iz obnovljivih izvora energije, zatim da se razvijaju hidrokapaciteti, poput hidroeketrana „Bistrica“ i „Đerdap 3“ i da se povećavaju i jačaju prenosni kapaciteti elektroeneretskog sistema.

„Srbija se i dalje oslanja na uglaj kao bazni energent. Mi smo posle 30 godina gradimo novo postrojenje na ugalj koje će nam doneti više od 300 magavata na mreži, što je izuzetno bitno u vreme energetske krize, ali je ono po svim evropskim i svetskim ekološkim standardima“, rekla je ministarka Đedović.

Naglasila je da je bitno da se tranzicija planira tako da bude održiva i društveno prihvatljiva, uz napomenu da će taj proces dosta koštati.

„Nameravamo da u narednoj deceniji uložimo 30 milijardi evra u enegetski sisitem i da reformišemo poslovanje javnih preduzeća. Zato je važno da tranzicija ima podršku građana i struke i da se privuku investitori“, zaključila je Đedovićeva.

Direktorka Elektromreže Srbije (EMS) Jelena Matejić rekla je da to državno preduzeće dobija veliki broj zahteva za povećenje investicija u nove eneergetske izvore, ali da je potrebno doneti odgovarajuće zakone kako bi energetska tranzicija bila održiva.

Naglasila je da je najvažnije za investiuranje u proširenje prenosne mreže da se ostvari idealan proizvodni energetski miks sa stabilnim izvorima energije, jer su oni okosnica rada elektroenergetike.

„Proizvodni miks u kome treba videti nuklearnu energiju, održive energije, ugalj i vodu, ali i ostale izvore, razvoj novih tehnologija…Uvažavam ‘go green’, ali ne po cenu samoubilačlkih ‘go green’ inicijativa, nego u miksu, koji će obezbediti stabilan i siguran rad i razvoj elektroenergetskog sistema Srbije“, istakla je Matejićeva.

Objasnila je da to ne znači samo ići napred i slediti ciljeve koje nameću neke lobističke grupe, nego je bitno ići na održiv način.

„Treba biti stabilan, voditi računa o zaštiti životne sredine, ali uvažavajući činjenicu da ukoliko imamo neverovatno visoke cene tranzicije možda je nećemo ni dočekati, ili ćemo bankrotirati i propasti“, upozorila je direktorka EMS-a.

Skrenula je pažnju na činjenicu da je danas cena struje na tržištu prešla 600 evra po megavat satu i da, kada bi se ona naplaćivala našim građanima i privredi, Srbija bi bankrotirala za godinu dana.

Matejićeva je zaključila da se solarna i energija vetra mogu uključiti u sistem, ali samo uz obezbeđivanje dovoljne količine bazne energije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.