U martu 16,2% međugodišnja inflacija, dve trećine zbog rasta cena hrane i enener

BEOGRAD – Inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,9 odsto, a međugodišnje 16,2 odsto, i dalje rast cena hrane i energenata doprinosi oko dve trećine ukupnoj inflaciji, objavila je Narodna banka Srbije.

Mesečna i međugodišnja inflacija u martu je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje, saopštila je centralna banka.

Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 25,4 odsto, što je u najvećoj meri posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat.

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu, slično kretanjima iz prethodnog meseca, obeležio je pre svega rast cena hrane, a u manjoj meri i cena u okviru bazne inflacije.

Cene prerađene hrane su u martu u odnosu na februar povećane za 0,8 odsto, što je manji rast u poređenju s prethodnim mesecima, dok su cene neprerađene hrane porasle za 3,8 odsto, vođene višim cenama povrća.

Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 25,4 odsto, što je u najvećoj meri posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat.

U pitanju su pre svega prenošenje visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, kao i negativnih efekata prošlogodišnje suše u Srbiji i u većem delu Evrope.

S druge strane, cene energenata su na mesečnom nivou u martu zabeležile blagi pad od 0,1 odsto, koji je u najvećoj meri bio opredeljen daljim padom cena čvrstih goriva, dok su cene naftnih derivata u proseku ostale nepromenjene.

Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u martu je iznosio 0,6 odsto.

Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije i u martu je iznosila 11,3 odsto, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

Prema aktuelnoj projekciji, očekujemo da će se inflacija od drugog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine, i da će se krajem godine naći na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.