U SRB građevinske dozvole izdaju se za manje od 10 dana

BEOGRAD – U Srbiji se građevinske dozvole izdaju u proseku za 9,8 dana, a građevina je povukla celu privredu napred rečeno je danas u Beogradu na predstavljanju izveštaja Duing bisniz liste Svetske banke na panelu „Reformski rezultati i dalji koraci“.

Pomoćnica ministarke građevine Jovanka Atanacković je, govoreći o pozicioniranju Srbije na deveto mesto Duing biznis liste, što je do sada njen najbolji rezultat u svim oblastima, navela da je uvođenje elektronskih građevinskih dozvola doprinelo razvoju građevinskog sektora i povećanju vrednosti radova.

„Dok nismo uveli elektronsku građevinsku dozvolu, Srbije je, na primer, od 2007. do 2015. godine, dakle za devet godina, ukupno izdala 76.000 dozvola, dok je samo u periodu od 2016. do 2019. izdato više od 70.000 dozvola“, rekla je Atanackovićeva.

Ona je navela da je prošla godina bila rekordna s brojem izdatih dozvola, 19.800, a ove godine je svaki mesec ponovo rekordan, pa se očekuje da će u 2019. biti izdato više od 20.000 dozvola.

Jovanka Atanacković je rekla da je uvećana i vrednost radova, precizirajući da je u periodu od 2007. do 2015. iznosila oko 1,6 milijadi evra godišnje, dok je od 2016. iznosila oko četiri milijarde evra godišnje.

„Do kraja avgusta ove godine je bilo uloženo pet milijardi evra. Tako da je građevina u prethodnom periodu povukla rast BDP-a i cele ekonomije. To su pravi rezultati reforme“, naglasila je Atanckovićeva.

Državni sekretar u Ministarstvu privrde Milun Trivunac rekao je da je Srbija napravila veliki skok na listi za čak 46 mesta, sa 83. na 37. mesto, po pitanju zaštite manjinskih akcionara u stečaju i da je ideja bila da se povećaju sva prava stečajnih poverilaca i poveća transparentnost postupka.

„Tako da poverioci mogu da predlože stečajnog upravnika koji će sprovoditi stečaj. Ta novina je omogućila da budu zastupljeni različiti interesi svih poverilaca i da se upravnik ne nameće slučajnim odabirom kao što je to bio slučaj ranije. Poboljšan je pristup informacijama u stecajnom postupku, jer su se stranke ranije obraćale sudu da bi imale uvid u predmete, što je uvećavalo trosksove suda, dok je izmenom zakona omogućeno da svaki poverilac može da se obrati upravniku i dobije svaku informaciju“, rekao je Trivunac.

Dodao je da su sve to bili problemi u prethodnom periodu.

Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić je rekla da to ministarstvo radi na tome da građanima i privredi bude lakše po pitanju podnošenja poreskih prijava.

„Uveli smo obavezu elektronskog podnošenja prijave i radimo na smanjivanje papirologije. Ove godine razmišljamo da odemo korak dalje, to jest da se izmenom propisa ukine podnošenje poreske prijave za tri poreska oblika: nasleđe, poklone i prenos apsolutnih prava“, rekla je Savičićeva i dodala da bi to skupština mogla da usvoji ove godine.

Takođe, predloženim zakonskim rešenjima, od 2021. ukinuće se podnošnje prijave za fizičkih lica za porez na imovinu.

Ona je kazala da je ministarstvo predložilo i izmenu zakona kojom se predviđa da se poveća neoporezivi deo zarada sa 15.300 dinara na 16.300 dinara, kao i da je druga mera smanjenje stope doprinosa sa 26 odsto na 22 odsto.

Savičić je ukazala na predani rad Ministarstva finansija i cele Vlade Srbije.

„Verujem da će to biti i mnogo bolje. Presek stanja koji se prati u Ministarstvu finansija na mesečnom nivou ukazuje na to da imamo pomak i to dosta dobar tako da svi pokazatelji ukazuju na to da će biti još većeg napretka“, ocenila je Savičić.

Državna sekretarka je istakla značaj saradnje i sa državnim katastrom i javnim beležnicima zahvaljujući čemu će biti efektivnije i lakše podnošenje poreskih prijava, od čega će koristi imati i privreda i građani.

Ona je rekla i da je Ministarstvo finansija ove godine znatno ranije nego što je to inače bila praksa izašlo sa izmenama poreskih paketa zakona, i da će taj proces i dodatno da se unapredi.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković je predstavljajući reforme u tom zavodu istakao da su uz pomoć vlade uspeli da zaposle novih 567 službenika, a da su imali 26.000 prijhava za posao.

„Već idućeg meseca uvodimo u više od 600 geodetskih organizacija elektronske šaltere i oni praktično postaju novih 600 šalterskih jedinica u Srbiji na kojima će građani moći da ostvare svoje zahteve, odnosno preko svog lokalnog katastra kako ne bi dolazili u Beogradu“, kazao je Drašković.

On je rekao da će i advokatima biti omogućen poseban elektronski šalter, što su i tražili, gde će moći da podnose svoje zahteve.

„To nas sve očekuje do novembra i decembra, a od januara 120.000 novih ulica dobiće svoje ime i preko dva miliona objekata dobiće kućne brojeve. To je veliki posao pošto se dececnijama to nije radilo. U regionu niko nije na ovakav način uredio adresni registar“, kazao je Drašković.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.