U strategiji MSP u fokusu digitalizacija i zelena agenda

BEOGRAD – U Privrednoj komori Srbije danas je počeo dijalog predstavnika države i privrednika o novoj Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika za period od 2023. do 2027. godine.

Državni sekretar Ministarstva privrede, koji i vodi radnu grupu za izradu ove strategije, Milan Ljušić za Tanjug je izjavio da će u izradi ovog dokumenta najviše pažnje biti posvećeno digitalizaciji i zelenoj agendi.

„Radićemo na tome da malim i srednjim preduzećima približimo ciljeve koje ćemo kao Ministarstvo privrede sprovoditi u narednih pet godina. Posebno ćemo povesti računa da pored finansijske podrške koju ćemo pružiti ovom sektoru, da malim i srednjim preduzećima budemo i konsultantska podrška i da im pomognemo da se izbore sa krizama sa kojima se budu suočavala kao što je aktuelna kriza“, rekao je Ljušić.

Istakao je da su rezultati sprovođenja prethodne strategije koja se odnosila na period od 2015. do 2020. godine veoma dobri, naročito kada se zna da je u tom periodu bila i jedna kovid godina, jer je u tih pet godina zabeležen porast broja malih i srednjih preduzeća za 78.000 kao i broja zaposlenih.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju pri Privrednoj komori Srbije (PKS) Mihailo Vesović je istakao da država ne zna uvek šta je dobro za privredu a da privreda ne zna uvek kako država funkcioniše, ima li novca i nekada bi htela da se stvari dramaticno menjaju što uvek nije moguće i da su zato važni razgovori ovog tipa.

„Kada se strategija donosi kroz javno-privatni dijalog obezbeđuje se da bude realna i prihvatljiva. Ona s jedne strane odslikava stanje i želje privrede, a s druge strane država kroz ovaj proces treba da objasni privrednicima da ne mogu da očekuju nemoguće“, pojasnio je Vesović.

Prema njegovim rečima, nakon usvajanja dokumenta bi trebalo u razumnom vremenskom periodu a najmanje jednom godišnje razgovarati o tome šta se promenilo, da li su postignuti neki efekti, jesu li se promenile globalne okolnosti i može li država to da isprati.

„Suština ovih razgovora je da svi privrednici neće imati iste stavove ali da treba da ih iznesu. Drago mi je da je Privredna komora Srbije partner u ovom procesu i razgovori bi trebalo da se obave na teritoriji cele Srbije“, rekao je Vesović i pozvao privrednike da iskoriste regionalne Privredne komore i uključe se u dijalog.

Direktorka Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije Branislava Simanić za Tanjug je rekla da je cilj današnjeg i budućih skupova na ovu temu da se čuje glas privrednika i malih i srednjih preduzeća a njih u Srbiji ima više od 280.000.

„Cilj razgovora i donošenja strategije jeste smanjenje fiskalnih nameta privredi i unapređenje ambijenta poslovanja u našoj zemlji“, navela je Simanić.

Da su fiskalni nameti problem preduzetnicima smatra i predsednik Udruženja preduzetnika Zrenjanina i predsednik Parlamenta preduzetnika PKS Miroslav Đurić.

On je za Tanjug rekao da fiskalnih i parafiskalnih nameta ima više od 100 i da bi preduzetnicima koji osnivaju radnje, od velike pomoći bili stimulansi, kao i poreske olakšice.

„Veoma je malo bespovratnih sredstava, pojavljuju se tu i tamo neki fondovi a sve ostalo su krediti. Teški su i uslovi poslovanja, male radnje su ugrožene a naročito zanatstvo i nema više ni škola za zanate“, naveo je Đurić.

Istakao je da je veoma važno što su država i Privredna komora prepoznale ovaj sektor sa više od 280.000 preduzetnika i oko 400.000 zaposlenih.

„Dobro je što će do jeseni moći da se čuje glas preduzetnika i da se pokuša izaći u susret njihovim potrebama. Takođe i da se kroz izradu Zakona o zanatstvu i preduzetništvu, kakav imaju sve zemlje u regionu, reši dosta stvari koje muče preduzetnike“, smatra on.

Rukovodilac GIZ Projekta za razvoj privatnog sektora Tomislav Knežević je naveo da GIZ podrža izradu nekoliko strateških dokumenata u Srbiji i ocenio da Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika mora da odgovori na sve izazove koje su donele krize i globalni trendovi poslednjih godina i meseci.

„Tu postoje i neke šanse za MSP, možda su se otvorile neke niše u kojima naša preduzeća imaju svoju šansu. Ono što je definitivno jedan od globalnih izazova i dalje je digitalna transformacija, gde je Srbija otišla najdalje. Drugi izazov je malo noviji a to je zelena transformacija koja sigurno nije pitanje budućnosti nego već sada stavlja nasa preduzeća pred izazove“, istakao je Knežević.

Strategija bi trebalo da se donese do kraja ove godine a predviđeno je da se rasprave slične današnjoj, održe i u drugim delovima Srbije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.