U trendu

Učesnici panela: Regionalna ekonomska saradnja je izuzetno bitna

BEOGRAD – Regionalna ekonomska saradnja je izuzetno bitna, posebno za naš region, poručili su večeras učesnici panela „Budućnost regiona – kako ekonomija menja politiku“ i zaključili da je moć ekonomske saradnje velika, ali da ekonomija ne može da zameni politiku.

Prema rečima potpredsednice Centra za spoljnu politiku Suzane Grubješić, neke političke odluke moraju da se donesu kako bi ekonomija prosperirala.

„To je, nažalost, tako i važi svuda, pa i za Zapadni Balkan“, rekla je Grubješić na panelu u organizaciji Libek-a, održanom u Beogradu.

Ocenila je da se region nalazi u povoljnijoj situaciji zato što se ipak više pažnje obraća na politiku proširenja, ali i dodala da to nije toliko zbog samog regiona koliko zbog rata u Ukrajini i nove geopolitičke situacije koja je nastala nakon ruske agresije na Ukrajinu.

„Region će moći da računa na veću podršku EU, ali to ne znači nužno da će se proces proširenja ubrzati i da ćemo mi sada svi pohrliti prema Briselu“, rekla je Grubješić.

Ta podrška EU je, ističe, značajna i iskazivaće se pre svega u energetici, ublažavanju energetske krize koja je posledica rata u Ukrajini, ali i u podršci mnogobrojnim projektima u svim zemljama u regionu.

Grubješić je rekla da se svaka zemlja u regionu suočava sa brojnim izazovima, a da je Srbija u „epicentru“ dešavanja povodom novog napora da se reši kosovsko pitanje i sada već, kako smatra, evropsko-američkog plana, a ne više Makron-Šolcovog plana.

Navela je da kosovski problem treba da rešimo prvo zbog nas, a potom zbog toga što je to objektivno predstavljalo prepreku u nekom bržem procesu evropskih integracija.

„Ali, tvrditi da, ako sutra taj problem bude rešen, Srbija kao kometa ulazi u EU, to je pogrešno. To se neće desiti“, smatra Grubješić i dodaje da dosta stvari zavisi od same Unije, od toga kako će se ona transformisati da bi primala nove članice.

Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić, koji se posebno bavi međunarodnom trgovinom, rekao je da ekonomija uvek igra važnu ulogu posebno u regionalnim odnosima i da je uvek „isprepletana“ sa političkim faktorima i uticajima.

Istakao je da je regionalna saradnja izuzetno bitna jer se, dodao je, time stvara šira privreda koja omogućava veći obim proizvodnje, veću trgovinu, veći priliv investicija…

Što se tiče Zapadnog Balkana, naveo je da su zemlje na tom prostoru ekonomski dosta vezane za EU sa kojom dosta trguju i dodao da najveći priliv investicija dolazi odatle, ali da takođe postoji i regionalna integracija CEFTA, te da se pojavljuju neke dodatne inicijative koje ne uključuju sve aktere.

„Mi smo male privrede. Veoma smo vezane za EU iako ostvarujemo saradnju i sa drugim akterima, a kao takve moramo da budemo otvorene. Zavisni smo od međunarodne saradnje, a opet smo većinski vezani za EU tako da i njene političke odluke mogu da utiču i na naš ekonomski izbor“, rekao je Bjelić.

Programski direktor ekonomske istraživačke jedinice Libek-a Mihailo Gajić rekao je da ceo region ima niske stope investicija i dodao da niske investicije danas znače nizak ekonomski rast i razvoj sutra.

Naveo je da je jedan od razloga zašto se u našem regionu dosta nade polaže u strane direktne investicije upravo to što su domaće investicije niske.

Gajić smatra da su svi naši politički problemi posledica ekonomskih problema koje često nedovoljno vidimo ili im ne pridajemo dovoljno pažnje.

Naveo je da region ulazi u vreme niskog rasta i visoke inflacije, ali da su neke privrede uspele da se oporave kao što je srpska koja je, kako ističe, uspela čak i da zabeleži pristojan rast tokom 2021. godine, dok su neke još uvek na nivou svoje ekonomske aktivnosti kao pre pandemije korona virusa kao što su Crna Gora ili Severna Makedonija.

Programski direktor Novi treći put, konsultatnt i redovni autor na Libek-ovom medijskom portalu „Talas“ Dimitrije Milić rekao je da da Zapad u odnosu na Srbiju ima dominantan politički i ekonomski uticaj koji se, dodao je, nekoliko puta video u praksi tokom prethodne godine povodom rata u Ukrajini.

U političkom smislu, naveo je da će u Srbiji uvek postojati jak uticaj Rusije u dve oblasti i da nije iznenađenje zašto zapadne sile žele da u tim oblastima istisnu uticaj Rusije, a to su, dodao je, energenti i pitanje KiM.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar