U trendu

Ukidanjem naknade za konverziju do investicija na 5.000 ha

BEOGRAD – Pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uz naknadu, posle više od decenije primene u Srbiji, pokazalo se kao pravno-politički promašaj, kažu u NALED-u koji je pokrenuo inicijativu da se do kraja ove godine ukine naknada za konverziju za preduzeća i lica koja su stekla zemljište iz privatizacije i stečaja.

Jasmina Radovanović zadužena za oblast imovine i investicije u NALED-u rekla je Tanjugu da NALED predlaže da se u drugoj fazi, kada dođe do privatizacije zemljišta, naknada i u potpunosti ukine, kako bi se „otključale“ nove investicje i stvorili uslovi za nova radna mesta na više od 5.000 hektara neiskorišćenog atraktivnog građevinskog zemljišta širom zemlje.

Radovanovićeva je navela da je NALED sproveo istraživanje tokom 2021, po kome je država od naknade za konverziju ostvarila profit od svega sedam miliona evra, dok naknada po hektaru iznosi oko pola miliona evra.

To je, kaže, skupo i neprihvatljivo za domaće privrednike, a strani investitori ne razumeju koncept prava korišćenja.

„Uveden je i apsurd da se omogućava da se gradi kroz pravo zakupa, što znači da se zakupnina plaća na sopstvenom zemljištu, ukoliko postoji želja da se ishoduje građevinska dozvola“, istakla je ona.

Dodaje da je čitav proces kompleksan i da privrednici čekaju skoro godinu dana da im se zahtev za konverziju odobri, a lokalne samouprave prihoduju svega šest odsto sredstava od naplaćene naknade.

„Ukidanje naknade treba da bude u obostranom interesu, i za državu u smislu novih investicija i omogućavanja da se grade proizvodni pogoni, tako i da se prošire poslovni kompleksi i zaposli nova radna snaga, a naravno i u interesu kompanija“.

Radovanovićeva navodi da je konverzija uz naknadu pokušaj države da se izvrši reprivatizacija zemljišta, nakon vremena socijalizma, kada je ostao monopol države na građevinskom zemljištu, tako da niko nije ni mogao da bude privatni vlasnik građevinskog zemljišta.

Ustavom iz 2006. omogućeno je da lica ponovo mogu da budu privatni vlasnici građevinskog zemljišta, a nakon toga donet je Zakon o planiranju i izgradnji 2009. godine, zatim i Zakon o pretvaranju prava korišćenja uz naknadu 2015. godine.

„Tim propisima je omogućeno da se izvrši pretvaranje građevinskog zemljišta u pravo svojine besplatno za građane i deo privrede. Međutim, za deo privrede, kao što su sportska udruženja, društvena preduzeća i lica koja su pod sporazumom o sukcesiji, obaveza je da se plati naknada u visini tržišne vrednosti građevinskog zemljišta“, rekla je Radovanovićeva.

Prema njenim rečima, na inicijativu članova iz privrede, NALED je pokrenuo sveobuhvatno istraživanje tokm 2021. na čelu sa sa profesorom Milošem Živkovićem sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji se bavi ovom temom.

Podrška za ovo istraživanje je, kaže, dobijena i od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kako bi se utvrdili pokazatelji, koliko je zaista država prihodovala od naknade za konverziju, koliko su prihodovale lokalne samouprave i da li kompanije imaju interesovanje da uđu u postupak naknade, kakav je sam postupak, da li je kompleksan i koliko traje.

Rezultati su pokazali da se, posle više od decenije od uvođenja naknade za konverziju građevinskog zemljišta, ta odluka pokazala kao pravno-politički promašaj, navela je ona.

Zato je NALED pokrenuo inicijativu za ukidanje naknade za konverziju i to pre svega za lica koja su stekla imovinu iz privatizacije, stečaja i izvršenja, a u nekoj drugoj fazi kada se izvrši privatizacija sportskih udruženja, nekolicine društvenih preduzeća i za one na koje se odnosi sporazum o sukcesiji SFRJ

Dodaje da trenutno više ne postoji interesovanje za konverziju, pošto su oni kojima je to odgovaralo izvršili proces pretvaranja zemljišta i platili naknadu još 2015, kao i da je sada na atraktivnim građevinskim lokacijama ruglo.

„Niti ljudi mogu da grade nešto, jer imate sopstveno zemljište i plaćate porez na imovinu za njega, a ne možete da ga koristite u punom obimu“, kazala je sagovornica Tanjuga.

Navodi da četiri kompanije imaju spremne projekte od sedam miliona evra, ali da je njima naknada koja treba da se plati po hektaru oko pola miliona evra vrlo visoka.

„Radi se o zemljištu koje su oni već ranije platili, tako da ne pričamo o zemljištu koje je neko stekao za džabe“, napominje.

Ukidanjem naknade, kako je kazala, umnogome bi se olakšalo domaćoj privredi u kriznim situacijama kojima je pogođen ceo svet poslednjih godina.

„Dešava se često da država ustupa zemljište na korišćenje i stranim investitorima i omogućava im benefite i zbog situacije sa koronom, kao i zbog krize u Ukrajini. Potrebno je pružiti ruku i domaćoj privredi“, zaključila je Radovanović.

Dodala je da sada domaći privrednici, na koje se odnosi Zakon o konverziji građevinskog zemljišta uz naknadu, ne mogu da uzmu kredit od banke, jer ne mogu da uspostave hipoteku na tom zemljištu i ne mogu da angažuju procenitelja koji će izvršiti procenu vrednosti imovine.

Rekla je da je država uvidela da ovaj sistem ne funkcioniše, te da su, prema poslednjim izmenama zakona o pretvaranju prava korišćenja uz naknadu mere „relaksirane do krajnjih granica“, u smislu da je proširen krug izuzeća od plaćanja naknade.

Međutim, dodala je, to se u praksi skoro i ne primenjuje jer, kako je kazala, nadležni organi prebacuju odobravanje mogućnosti za izuzeće sa lokalne samouprave na drugi nadležni organ, zbog čega se dodatno zakomplikovao čitav postupak.

Zaključila je, iz dosadašnje situacije sa samom regulativom, da je država na neki način i pokazala da je ovaj zakonodavni okvir promašaj, ali da sada „treba naći najelegantnije rešenje kako da se u prvoj fazi ne ukine ceo propis“.

„Mi smo zvaničnu inicijativu uputili ministarstvu građevinarstva u novembru prošle godine imali smo sastanak sa ministrom Tomislavom Momirovićem i njegovim timom i ono što je dobro naišli smo na razumevanje. Sada se čeka konstituisanje vlade i veoma je važno da svi nadležni ministrastvo, lokalne samouprave i građani razumeju ono što NALED predlaže“, istakla je ona.

Kazala je i da ovaj prihod ide u republički budžet, Agenciju za restituciju i njihov fond, a, kako je objasnila, u interesu lokalnih samouprava je da se podigne životni standard u njihovom polju delovanja – nove investicije, nova radna mesta.

Postupak za konverziju je izuzetno kompleksan i kompanijama je potrebno samo oko godinu dana da prikupe dokumentaciju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar