Ukloniti trgovinske barijere, još prisutne primese politike

TIVAT – Izvoz voća i povrća sa Zapadnog Balkana je čak oko 20 puta manji nego iz zemalja EU i zato se mora nastaviti sa uklanjanjem trgovinskih barijera u regionu, poručio je danas u Tivtu generalni sekretar Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana Safet Grdžaliju na konferenciji GIZ-a posvećenoj projektu „Podrška olakšanju trgovine između članica CEFTA“.

Grdžaliju je u svoje ime, kao i u ime predsednika Upravnog odobra KIF-a i predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, pozdravio današnje usvajanje odluke za olakšavanje trgovine voćem i povrćem od strane zajedničkog komiteta CEFTA.

Projekat „Podrška olakšanju trgovine između članica CEFTA“ relizovali su KIF i CEFTA, uz podršku Evropske komisije i nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju.

„Današnja odluka CEFTA je dobra vest za Zapadni Balkan. To je upravo ono što mi u KIF-u pokušavamo da uradimo“, naglasio je Grdžaliju na panelu posvećenom o agendi za trgovinsku integraciju u regionu.

Poručio je da je regionu Zapadnog Balkana potreban ekonomski pristup, bez političkih primesa koje su još prisutne.
Naveo je da je u 2018. godini sa Zapadnog Balkana izvezeno povrća u vrednosti od samo 43 miliona evra, a voća od samo 83 miliona, dok je iz evropskih zemalja izvoz voća bio skoro milijardu evra, a povrća oko 300 miliona.

Grdžaliju ističe da privredne komore Zapadnog Balkana smatraju da probleme nije moguće rešiti samo dijalogom i da zato KIF pokušava da bude snažan glas privatnog sektora prema vladama.

Kako je rekao, još nema dovoljno informacija odozdo ka gore, odnosno od privrede ka vladama, a u fokusu treba da budu ne velika već mala i srednja preduzeća.

„Želimo da okupimo ljude i da izvršimo pritisak na vlade da urade više za privredu, pošto tima dosta dokumenata koji su prepisani iz prošlosti“, naveo je Grdžaliju.

Ukazao je na značaj razvijanja elektronske trgovine u regionu.
Direktor Sekretarija CEFTA Emir Đikić je naglasio da je današnja odluka CEFTA „šlag na torti“ aktivnosti koje su sprovođene u prethodnom periodu.

Izrazio je očekivanje da će uzajamno priznavanje sertifikata u trgovini voća i povrća zaživeti već do leta.

„Takođe, nadamo se da ćemo do kraja godine napraviti nacrt višegodišnjeg kontrolog plana i da ćemo započeti sa implementacijom“, dodao je on.

Đikić je čestitao Srbiji što je prva ratifikovala dodatni Protkol 6 i izrazio očekivanje da će to uskoro učiniti još dve strane u okviru CEFTA kako bi se ispunio uslov da stupi na snagu.
„Sve što radimo ima za cilje stvarne benefite za privredne subjekte“, naglasio je Đikić i dodao da je važno razvijati ti elektronsku trgovinu.

Kako je rekao, zato je važna razmena veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata, kao i sertifikata za javno zdravlje.

Ekspert za trgovinske olakšice u CEFTA sekretarijatu Danijela Gačević je rekla Tanjugu da je deo prepreka u trgovini među zemljama CEFTA već prevaziđen ukidanjem carinskih stopa, kada su se CEFTA strane dogovorile da će trgovati između sebe bez carina:

„Oni koji su brži na usklađivanju svojih propisa sa evropskim, pre će ostvarivati benefite. Sada radimo na harmonizaciji i smanjivanju netarifnih trgovinskih barijera“.

Upitana za kosovske takse na KiM, ona je rekla da očekuje da to pitanje bude rešeno u dogovoru strana potpisnica CEFTA sporazuma napomenuvši da se sve odluke CEFTA donose konsenzusom.

Birgit Viul, ekspet Međunarodnog trgovinskog centra (ITC) koji je zajednička agencija Svetske trgovinske organizacije (WTO) i Ujedinjenih nacija specijalizovanih za razvoj trgovine, rekla je na konferenciji da trgovina hranom, a naročito voćem i povrćem, raste unutar CEFTA regiona.

„To je jedna od oblasti koje naročito pogađaju trgovinske barijere“, napomenula je ona i poručila da treba ukinuti trgovinske barijere.

Kaže da je u 2019. u CEFTA regionu trgovina hranom i živim životinja iznosila oko 136 miliona evra.

Zemlja CEFTA trguju hranom dosta sa EU, ali se i njihova međusobna razmena uvećavava, dodala je ona.

Viul ističe da je neusklađenost procedura i propisa najveća barijera trgovinskoj saradnji.

Direktor carine Severne Makedonije Gjoko Tanasoski je ukazao da zemlje u regionu još uvek više trguju sa EU nego međusobno.

„Moramo to da prevaziđemo i da imamo veće međusobno poverenje“, poručio je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.