UNDP i PKS sarađivaće u ekologiji i cirkularnoj ekonomiji

BEOGRAD – Program UNDP-a za Srbiju i Privredna komora potpisali su danas pismo o namerama kojim su se obavezali na zajedničke aktivnosti u oblasti životne sredine i pružanju podrške kompanijama da pređu na cirkularni model poslovanja.

Stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Fransin Pikap posle potpisivanja izrazila je zadovoljstvo što će zajednički raditi promociji već raspisanog javnog poziva za inovacije radi prelaska na cirkularnu ekonomiju i ostvarivati saradnju na tranziciji sa linearne na cirkularnu ekonomiju u Srbiji.

„Cirkularna ekonomija je važna jer pomaže u očuvanju životne sredine, smanjenju klimatskih promena a i u unapređivanju konkurentnosti srpskih kompanija za izvoz pogotovo na ključno tržište Evropske unije“, rekla je ona.

Pikap je primetila da je Kovid kriza za koju se očekivalo da će biti dobra za životnu sredinu na kraju nije imala pozitivne posledice, te da je Kovid kriza usporila investicije u zeleni sektor a da su emisije gasova staklene bašte povećane.

Dodala je da se sve više država zalaže za karbonsku neutralnost koju treba ostvariti do 2050. odnosno 2060. godine kao i da u tu akciju treba uključiti i kompanije.

Kako dobre primere aktivnosti kompanija ona je navela tekstilnu kompaniju iz Švedske koja odobrava popust na nove farmerke ako se vrate stare koje se zatim recikliraju ili polovne prodaju i koja je tako uštedela 380 miliona litara vode.

Navela je da je kompaniju Reno koristeći servisirane delove za kola, umesto novih, uštedela 80 procenata energije i 88 posto vode.

Pikap je istakla primer srpske kompanija Sanikula koja proizvodi esencijalna ulja koja proizvode po principu Nula otpada.

„Posle procesa destilacije od ostataka lekovitih biljki proizvodio biopelet iz koga dobijajaju energiju. Pepeo se koristi kao organsko đubrivo na poljima. Tako ova kompanija obezbeđuje ne samo da ne proizvodi otpad nego je karbonski neutralna“, rekla je ona.

Dodala je da UNDP želi da pomogne da što više kompanija u Srbiji tako radi i da su zato udružili snage sa PKS da bi kompanije kao ova dobili podrške da se razvijaju.

Ona je pozvala kompanije i organizacije da se odazovu objavljenom javnom pozivu koji je u Srbiji raspisan za inovacije u oblasti cirkularne ekonomije a prvi info dan za zainteresovane najavila je za petak.

Drugi potpisnik, direktor sektora za strateške analize PKS Mihailo Vesović izjavio je da reč o izuzetno važnom trenutku za Srbiju, srpsku ekonomiju i PKS jer UNDP može da pruži podršku Centru za cirkularnu ekonomiju i habu, kao i direktno kompanijama.

„Želimo da Cirkularna ekonomija bude jedna od glavnih tema kada razgovaramo koji su strateški pravci razvoja srpskog društva i ekonomije“, rekao je on.

Dodao je da je ključno pitanje ulaska Srbije u EU neće biti koliko smo se ekonomski ili zakonski prilagodili određenim normama već i da li smo ostvarili neke od ciljeva cirkularne ekonomije.

„Neće biti moguće postati deo EU ukoliko neke od ciljeva koje kroz koncept cirkularne ekonomije promovišemo mi i ne dostignemo“, rekao je on.

Dodao je da toga treba da budu svesni i državni organi i građani, i založio se za koaliciju svih onih koji mogu da doprinesu, kao što su eksperti, odnosno kompanije i predstavnici biznisa.

Vesović je istakao da prelazak na modele cirkularne ekonomije na početku košta, ali je istovremeno i prilika za mnoge kompanije da svoja inovativna rešenja primene u praksi.

On je upozorio da proces usvajanja modela cirkularne ekonomije nije kratak , ni jednostavan ni lak, i hod će trajati i preko 10 godina.

„Srbija mora da napravi iskorak u tom smeru, i čini mi se da je ovo dobar početak i dobar iskorak“, rekao je on.

Dodao je da će PKS sa svim kompanijama i ekspertima koji su zainteresovani, uz podršku UNDP-a biti jedan od najglasnijih zagovarača primene koncepta cirkularne ekonomije.

„Mi nemamo prostora da se ne ponasamo štedljivo prema svojim resursima, ni prostora da više narušavamo svoju životnu sredinu i kvalitet života građana. Pamtiće nas više po tome kakvu smo prirodu ostavili iza nas nego po nekim građevinama i spomenicima“, rekao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.