Upozorenje stručnjaka: MMF stvorio – „čudovište“

Svakih šest meseci analitičari Međunarodnog monetarnog fonda objavljuju izveštaj o globalnoj finansijskoj stabilnosti. U najnovijem izveštaju revidirali su prognoze o stabilnosti svetske ekonomije. Stručnjaci su analizirali pokušaje stimulisanja ekonomskog razvoja.

U uslovima usporavanja ekonomije, centralne banke Sjedinjenih Država, Evropske unije i Japana prisiljavaju investitore da ulažu u sve rizičnije projekte, u nadi da će podstaći ekonomiju.

U praksi se, međutim, ispostavilo da značajan deo tog novca ide u takozvane „zombi kompanije“, koje mogu da posluju samo u dugovima, ne mogu da zarađuju ni da se razvijaju i, najverovatnije, nikada neće moći da plaćaju uzete kredite.

Tokom poslednje krize 2008. godine, epicentar finansijskih problema bio je u oblasti hipotekarnih zajmova, koji su u Sjedinjenim Državama odobreni zajmoprimcima koji nisu imali mogućnosti da isplate ove dugove.
Sada se sličan problem odnosi na gotovo celu svetsku ekonomiju, navodi se u izveštaju MMF-a.

Jedina razlika je u tome što dužnici koji nemaju sposobnost plaćanja više nisu siromašni i nezaposleni Amerikanci, već kompanije, ponekad vrlo velike, sa brojnom imovinom i zaposlenima, ali bez beneficija i sa velikim kreditnim opterećenjem.

„Globalni finansijski sistem je sve napetiji, nestabilniji i opasniji nego 2008. godine, uoči krize i propasti američke investicione banke ’Liman braders‘“, izjavila je Ambroz Evans-Pričard, analitičarka lista „Telegraf“.

„Ranjivosti poslovnog sektora su već velike u nekoliko ekonomija od sistemskog značaja, kao rezultat povećanja opterećenja duga i slabljenja kapaciteta za servisiranje duga“, upozorava se u izveštaju MMF-a.

Ekonomisti MMF-a izračunali su rizike zasnovane na hipotezi da će ekonomsko usporavanje biti „upola ozbiljnije“, kao globalna finansijska kriza iz 2008. godine.

„Korporativni dug u riziku od neplaćanja mogao bi da se poveća na 19 biliona dolara ili skoro 40 odsto ukupnog duga u glavnim ekonomijama“, upozorava MMF.

„Devetnaest biliona dolara je astronomska suma“, ukazuje Evans-Pričardova, upoređujući to sa zvaničnim američkim dugom, koji iznosi oko 22 biliona dolara.

„Vlade glavnih zemalja sveta imaju u rukama dužničku bombu“, upozorava ruski analitičar Ivan Danilov.

U tom kontekstu, mogućnosti da kompanije koje su akumulirale ove dugove, među kojima su „Uber“, „Tesla“, „ViVork“, počnu da dobijaju dovoljne beneficije da bi ih platile „su mikroskopske“, smatra Danilov.

Sve više analitičara poziva centralne banke da prestanu sa finansiranjem neproduktivnih kompanija. Stručnjaci upozoravaju da će nulte ili negativne kamatne stope naneti „ogromnu štetu“ dugoročnoj ekonomiji.

„Nulta kamatna stopa ili negativne kamatne stope nanose ogromnu štetu dugoročnoj ekonomiji. Za početak, nulte kamatne stope truju poslovno okruženje“, rekao je Juva Hedrik-Vong, profesor sa Univerziteta u Singapuru i bivši glavni ekonomista kompanije „MasterKard“.

Na ovaj način, alat centralnih banaka za snižavanje kamatnih stopa radi podsticanja privrede ostavlja finansijske sisteme sve ranjivijima i može imati negativan dugoročni efekat.

„Međunarodni monetarni fond priredio nam je gotički horor. Podrška tržištima sa štampanim novcem, nulta kamatna stopa i finansijska represija naveli su investitore širom sveta da povećavajući rizike. Stvorili smo čudovište“, zaključila je Ambroz Evans-Pričard.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Adolf

    Sudeći po „stručnjacima“, mi smo zombi država već odavno…

Napišite komentar