BEOGRAD – U trenutku kada je počela fiskalna konsolidacija, koja je podrazumeva i smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, ukupna štednja građana Srbije bila je, prema podacima NBS i Ministarstva finansija 8,4 milijarde evra, piše Blic.
Prema poslednjim podacima, navode, krajem avgusta, samo devizna štednja je dostigla skoro 9,8 milijardi evra, dok je dinarska u poslednjih šest godina utrostručena, sa 18 na 54 milijarde dinara.
U NBS ističu da su tome doprinele i mere kojima je uspostavljena „trostruka“ stabilnost – deviznog kursa, inflacije, ali i finansijskog, odnosno bankarskog sistema, navodi list.
U Centralnoj banci ističu da ih „posebno ohrabruje činjenica da su i dinarska i devizna štednja povećane uprkos smanjenju kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva, što govori o poverenju građana u finansijski sistem“.
„Kako je, zaista, bilo moguće da se, uprkos smanjenju plata i penzija, uz istovremeno smanjenje kamatnih stopa, štednja u Srbiji poveća?“
U NBS ističu da je tome doprinelo i obaranje inflacije, jer su cene u 2012. povećane za 12,9 odsto, a od 2013. naovamo, cene u proseku ne rastu za više od dva odsto godišnje.
Šta to konkretno znači?
„Pre šest godina svako ko bi svoj ulog oročio na godinu dana uz kamatnu stopu manju od 12,9 odsto bio je na gubitku, jer mu je novac posle 12 meseci realno manje vredeo nego ranije. Sada je situacija bitno drugačija. Tim pre što je u poslednjih godinu dana dinar čak ojačao u odnosu na evro, dolar i ostale valute, pa je štednja u dinarima i po tom osnovu bila isplativa“, objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.
Tu tvrdnju potkrepljuje i analiza, koju je nedavno objavila NBS, piše list.
Kako navode, svake godine uoči pre i neposredno posle Svetskog dana štednje, 31. oktobra, pojača se polemika o tome da li se isplati i u kojoj banci bi trebalo štedeti.
Ranije je, ocenjuju, gotovo ključni motiv za odabir banke bio visina kamatnih stopa.
„Sećam se pre desetak godina, u jeku svetske krize pojedine domaće banke štedišama su nudile kamate od osam-devet odsto na uloge u evrima. A gde su sada Agrobanka ili Privredna banka Beograd? One više ne postoje. Zato i ne čudi što sva istraživanja poslednjih godina pokazuju da je građanima sada neuporedivo važnija sigurnost banke od potencijalne zarade u vidu kamata“, konstatuje Grubišić.
Napominje da mi pripadamo evropskom kontitnentalnom bankarstvu gde se prefereira sigurnost štednje u bankama nasuprot rizičnijim investicionim alternativama.
Uz to, Grubišić je uveren da će bar još neko vreme kamate na štednju u evrima biti izuzetno niske, jer to, kaže, zavisi od monetarne politike Evropske centralne banke, a nema nagoveštaja da će se ona, bar narednih 12 meseci, znacajnije menjati.
I tako će, kaže, biti sve dok se ne povećaju stope privrednog rasta zemalja evrozone.
I same banke prestale su da se takmiče visinom kamatnih stopa, svesne da su sada druge njihove karakteristike postale mnogo važnije, ocenjuje list.
Pre svega, navode, stabilnost i otpornost na eventualne nove „šokove“.
A najveću stabilnost imaju banke koje sopstvenim kapitalom mogu da pokriju sve eventualne „promašaje“, jer to je svojevrsna garancija za sigurnost depozita, objašnjava Grubišić, uz podsećanje da je dodatna sigurnost za građane to što i država preko Agencije za osiguranje depozita garantuje za sve uloge do 50.000 evra.
„Na sreću, i problematičnih kredita u srpskom bankarskom sektoru je sve manje, jer je udeo rizičnih u ukupnim kreditima u poslednjih nekoliko godina smanjen za dve trećine, sa više od 20 na 6,5 odsto, što je sredinom oktobra konstatovano i na sastanku guvernera NBS Jorgovanke Tabaković sa izvršnim direktorom MMF-a Tao Žangom u Indoneziji, tokom Godišnje skupštine MMF-a i Svetske banke“.
Pokazatelj koji otkriva „snagu“ banke u stručnim krugovima naziva se adekvatnost kapitala i predstavlja odnos između sopstvenog kapitala i rizika kojima je banka izložena.
Grubišić, navodi se, u tom smislu napominje značajnu ulogu Narodne banke Srbije koja redovno prati kapitalnu adekvatnost banaka i izlazi sa podacima o stabilnosti u bankarskom sektoru.
Po tom parametru, piše Blic, na prvom mestu rang liste banaka u Srbiji je AIK Banka (30,5 odsto), a slede Komercijalna (29,3 odsto), Inteza (21,3 odsto), Rajfajzen (20,49 odsto) i Unikredit banka sa 19,8 odsto.
Inače, zakonom propisani minimum je osam odsto, što bi, ocenjuju, po definiciji trebalo da znači da su pobrojane banke i najsigurnije.
„I kada pozajmljuju komšijama, građani Srbije gledaju kome novac daju, da li je dobar domaćin i hoće li pozajmicu moći da vrati na vreme“, ističe Grubišić i naglašava da u tom smislu nije svejedno ni da li neka banka u Srbiji posluje sa profitom, ili pravi gubitke.
Tim pre što je, kaže on, propast nekoliko banaka, u kojima je država bila većinski vlasnik, već koštala poreske obveznike oko milijardu evra.
Prema navodima lista, prvih pet mesta na rang listi i po ostvarenom profitu u prošloj godini drži pet istih banaka, samo sa donekle drugačijim rasporedom.
„AIK Banka je i po tom pokazatelju prva sa neto profitom od 118 miliona evra, Inteza je druga (110 miliona), a slede Rajfajzen (64 miliona), Komercijalna (61 milion) i Unikredit banka (60 miliona)“.
Strategiju za naredni period, ocenjuju, banke bi trebalo da grade i na rezultatima još jednog istraživanja, koje je pokazalo da u Srbiji dominiraju „“konzervativne“ štediše.
Taj „konzervativizam“, kaže se, delom je razlog i što se još uvek više štedi u evrima nego u dinarima, i to uprkos činjenici da je domaća valuta sada jača nego pre nekoliko godina, iako se na štednju u devizama plaća porez na finansijske prihode, dok je dinarska oslobođena tog nameta.
„Ključni problem je što se građani još sećaju kako im je hiperinflacija ‘obrisala’ dinarsku štednju u periodu kada je dinar bio izuzetno meka i nekonvertibilna valuta“, podseća Grubišić, uz opasku da se kod nas, delom, štedi i za „crne dane“, što bi narod rekao „za ne daj Bože““.
A u takvim situacijama je jako bitno da vam novac bude odmah na raspolaganju, napominje Grubišić, „a da biste mogli da raspolažete sopstvenim novcem najvažnija je likvidnost banke“.
U grupi od pet banaka sa najvecom štednjom, piše list, su i dve domaće, Komercijalna i AIK Banka.
„Uskoro će, po svemu sudeći, ostati samo jedna domaća, jer je ministar finansija Siniša Mali najavio da će država prodati sve banke u kojima je većinski vlasnik. U slučaju da se to realizuje u vrhu liste po svim ključnim kriterijumima bi ostala samo jedna domaća banka koja kontinuirano najavljuje dalju ekspanziju svog poslovanja na teritorije EU ali i Srbije“, smatra Grubišić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com