UPS: Aktivirati ekonomski Krizni štab i podržati najslabije

BEOGRAD – Unija poslodavaca Srbije (UPS) zatražila je danas od Vlade Srbije da u pronalaženje rešenje za održivost privrede u uslovima pandemije uključi i druge aktere, da postojeći Krizni štab pretvori u medicinsko telo, a predložene su i konkretne mere za rasterećenje najugroženijih sektora privrede.

Predsednik Izvršnog odbora UPS-a Andreja Brkić na onlajn konferenciji za medije rekao je da pandemija sada izgleda kao normalnost u kojoj ćemo živeti.

„Moramo da se snađemo i nađemo najbolji način da organizujemo svoje poslovanje i život. Da zaštitimo građane, ali i zaposlene u kompanijama“, rekao je Brkić.

UPS je ocenio da je postojanje Kriznog štaba u sadašnjoj formi neodrživo, te da ga treba reorganizovati.

„Velika je važnost Kriznog štaba kao medicinskog tela, a Vlada Srbije mere treba da više sagledava i sa privrednicima“, istakao je on.

Kao primer naveo je mogućnost da prioritet u radu dobiju ugostiteljski objekti i hoteli gde su zaposleni vakcinisani što bi, ocenio je, bila dobra poruka za imunizaciju.

„Medicinske nadležnosti da ostanu Kriznom štabu a da država i ministarstva preuzmu ostale nadležnosti i da vode računa o privredi, životu, kulturi“, rekao je Brkić.

Dodao je da se moraju naći prave mere koje će dati bolje rezultate i oko zaštite građana i u funkcionisanju kompanija.

Naveo je da se ugostiteljski objekti mogu otvoriti i uz oštrije mere čije poštravanje bi se neselektivno kontrolisalo.

Brkić je rekao da bi Vlada Srbije trebalo da u razgovore o merama uključi i insitucije kao što su socijalno ekonomski saveti i Fiskalni savet kako bi saznali pravo stanje na terenu i dobili vredne predloge za što bolje i normalnije funkcionisanje u budućnosti.

Direktorka Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog UPS-a Svetlana Budimčević rekla je da je do sada država pokazala da je partner privredi, ali da kriza traje.

Objašnjavajući paket mera koje je UPS juče uputio Vladi Srbije i premijerki Ani Brnabić, ona je istakla da strategija kratkoročnih mera u uslovima pandemije koja traje treba da preraste u strategiju održivog razvoja.

„Želimo da budemo partner Vladi Srbije i sindikatima, i da pokažemo kako zajedničkim snagama možemo da radimo u ovoj novoj realnosti“, rekla je ona.

UPS je od Vlade Srbije zatražio niz mera za najširi sektor uslužnih delatnosti koje je pandemija najviše ugrozila.

Zatraženo je smanjenje poreza na dodatu vrednost za hranu i piće na 10 procenata za hotelijerstvo i ugostiteljstvo, kao i oslobađanje plaćanja poreza na dobit za najugroženije sektore kojima je u proteklom periodu bio zabranjen rad.

UPS je zatražio i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za delatnosti kojima je u proteklom periodu bio merama ograničen i otežan rad.

Za delatnosti kojima je bio zabranjen rad, odnosno onemogućeno poslovanje zatraženo je oslobađanje plaćanja doprinosa i poreza na zarade.

UPS od Vlade Srbije traži i obustavljanje uvođenja novih taksi i drugih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, kao i oslobađanje plaćanja niza taksi od korišćenja bašti i firmarina do ekoloških i taksi za odvodnjavanje.

Budimčevićeva je naglasila da se UPS zalaže i za blagovremeno definisanje jasnih seta zaštitnih mera što bi mnogo značilo privrednicima u organizaciji njihovog posla, kao i za neselektivnu kontrola sprovođena mera.

Ona je podsetila da je UPS predlagao i donošenje nacionalne strategije razvoja čiji bi ciljevi dali jasniji okvir za orijentaciju privrednicima.

Direktorka Sektora za članstvo UPS Ljiljana Pavlović podsetila je da su privrednici bili posebno zadovoljni radom Kriznog štaba prošle godine u prvom mahu pandemije kada je Privredna komora Srbije kao predstavnik privrede bila uključena u ekonomski deo štaba.

Na pitanje šta se dogodilo sa ekonomskim kriznim štabom, ona je istakla da poslodavci posle prošlogodišnjeg optimizma da će se poslovanje u normalu vratiti za 6-12 meseci sada ne vide kako uopšte do normale doći.

„Kraj pandemije je nepredviljiv a privredni život mora drugačije da se organizuje zato UPS predlaže da se donesu dugoročne umesto kratkoročnih mera“, rekla je Pavlovićeva.

Za sadašnji način donošenja i mere Kriznog štaba ona je istakla da su često nejasne i neprecizne pa poslodavci nisu sigurni na koga se odnose što šteti i inače poljuljanom poslovanju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.