Uskoro svuda pristup fisknom širokopojasnom internetu

BEOGRAD – Vlada Srbije priprema širok program podsticaja za izgradnju širokopojasne infrastrukture u ruralnim predelima, sa ciljem da 2025. godine nijedno domaćinstvu u Srbiji ne bude bez pristup fiksnom širokopojasnom internetu, rečeno je danas na Bizit konferenciji.

To će omogućti paralelno korišćenje više servisa, poput televizije, onlajn videa i slično, rekao je načelnik odeljenja za razvoj digitalne agende u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Milan Dobrijević

Na Bizit konferenciji, organizovanoj sa ciljem da se odgovori šta se može uraditi kako bi ekonomske posledice zdravstvene krize bile što manje, istaknuto je da je skonomska kriza u svetu uzrokovana pandemijom kovida19 dovela do pada proizvodnje i prihoda u velikim industrijskim sistemima od 40 odsto, u malim i srednjim preduzećima i do 70 odsto.

Nije izuzet ni IT sektor gde je u 60 odsto kompanija zabeležen pad prihoda u odnosu na lane.

Dobrijević je rekao da je prvi udar korone bio zastrašujući po sve sve one koji su obezbeđivali infrastrukturu za elektronske komunikacije u novim okolnostima.
„To je bilo na nivou vanredne situacije. Mereno brojem poziva imali smo količinu saobraćaja kao u novogodišnjoj noći s tim što su oni trajali po 45 minuta umesto po 30 sekundi“, istakao je on.
Dodao je da smo zahvaljujući radu operatera, koji su izdržali udare i od 60 do 100 odsto, povećanja prenosa podataka, obezbedili da i građani i privreda budu pokriveni komunikacijama i da se nastavi sa delatnostima gde je to bilo moguće.
Prema njegovim rečima Vlada Srbije i resorno ministarstvo su
sa svoje strane intenzivirali aktivnosti i ono što sledi jeste širok program podsticaja za izgradnju širokopojasne infrastrukture u ruralnim predelima.
Dobrijević je izrazio nadu da 2025. godine nećemo imati domaćinstva u Srbiji koje neće imati pristup fiksnom širokopojasnom internetu.

Ukazao je da za više stotina procenata narasla potreba za korišćenjem kolaboracionih platformi, kako video, tako i tekstualnih, što zahteva odgovor industrije i kako bi se korisnicima ponudilo sve što im je potrebno.
Naveo je i da je u proteklih šest meseci znatno promenjena struktura korisnika telekomunikacionih usluga, jer među njima ima ljudi koji nemaju skoro nikakav nivo digitalnih veština ili je taj nivo veoma nizak.
„Sada moramo raditi na tome da budemo odgovorni u pružanju usluga sve ranjivijim grupama i da posebno obratimo pažnju na način na koji ih štitiimo, kako oni ne bi sebi i nama naneli neku štetu“, rekao je Dobrijević.
Kako bi se najbolje odgovorilo na trenutne izazove on je naveo tri prioriteta vlade i resornog ministarstva.
Prvi je obezbeđivanje fiksnog pristupa širokopojasnom internetu svima u zemlji, drugi omasovljenje elektronske identifikacije i kvalifikovanog elektronskog potpisa, kao i podizanje digitalnih veština svih kategorija stanovništva.
Direktor Sektora za razvoj usluga za poslovne korisnike Telekoma Srbija, Borko Crnogorac ukazao je da ova kompanija izdržala rast od 300 odsto u saobraćaju u fiksnom internetu za vreme vanrednog stanja, rast u mobilnom internetu je bio nešto manji, i da to korisnici nisu osetili.
Kao ni ogroman rast korišcenja aplikacija poput vac apa, vajbera i slično, koje su odlično funkcionisale.
„Telekom će i u narednom periodu i privredi i građanima biti stabilan oslonac za dobru komunikaciju“, naglasio je Crnogorac.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić je istakao da će ekonomski razvijenije zemlje, koje su više integrisane u međunarodne tokove imati imati veći pad bruto proizvoda.
Naveo je da će prema najnovijim procenama Međunarodnog monetarnog fonda, ove godine globalno doći do pada BDP za 4,4 odsto a da bi sledeće godine mogao da se očekuje opravak od 5,2 odsto. Pritom, se u razvijenoj evrozoni očekuje pad od oko osam odsto na godišnjem nivou a kod nerazvijenih zemalja oko 1,2 odsto.

Prema njegovim rečima, veću štetu od pandemije će pretrpeti i zemlje sa razvijenijim turizmom.

„Jer, upravo je turizam jedna od delatnosti koja je najviše pogođena pandemijom, a tu su i transport, proizvodnja transportnih sredstava kao što je avio industrija, zatim delatnosti koje se bave organizacijom događaja, kongresa, konferencija i slično“, naveo je Šoškić.

Takođe i proizvodnja i prodaja potrošnih dobara jer ljudi u neizvesnosti odlažu potrošnju stavri koje su malo skuplje i traju duže, poput nameštaja, kola i slično.

Govoreći o tome šta države rade da pomognu privredi, naglasio je da se ta aktivnost usmerava ka tome da se spreče bankroti preduzeća i sačuvaju firme koje su konkurentne i imaju šansu da i posle panedemije rade uspešno.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.