U trendu

Uspeh domaćih startapova zahvaljujući vezama sa inostranstvo

BEOGRAD – Srbija je po uspešnim startap firmama među vodećim državama u jugoistočnoj Evropi, a jedna od glavnih prednosti startap ekosistema Srbije je globalna povezanost, odnosno dobra komunikacija firmi iz Srbije sa firmama iz inostranstva, dok je najveća slabost lošija komunikacija među domaćim kompanijama i nizak nivo investicija.
To je ocenjeno u prvom Startap skeneru koji je danas predstavila Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Programska direktorka za startap ekosistem u Inicijativi „Digitalna Srbija“ Zoja Kukić ukazuje na važnost saznanja koje Startap skener donosi investicionim fondovima, međunarodnim organizacijama i državnim institucijama koje će na osnovu izveštaja moći da planiraju svoje programe za podršku startapovima i tako odgovore na ključne izazove i podrže postojeće jake strane.

„Zahvaljujući podacima do kojih smo došli oblikovaćemo svoje programe, a sada znamo da ćemo se u narednom periodu fokusirati na glavne nedostatke našeg ekosistema. Učinićemo sve što je u našoj moći da obezbedimo domaćim startapovima lakši i veći pristup investicijama, ali i da unapredimo razmenu znanja u ekosistemu, ističe Kukić za Tanjug.

Inače, Startap skener je nastao u saradnji NVO Inicijativa „Digitalna Srbija“ sa organizacijom Startup Genome (Startap džinom) iz San Franciska koja je u svoju globalnu analizu 54 svetska startap ekosistema uključila i Beograd i Novi Sad kao jedine tačke u ovom delu sveta.

Startap skener pored detaljnih nalaza američkih eksperata donosi i rezultate lokalnih istraživača iz Digitalne Srbije i njenih članica, kompanija EY i PwC.

Kukić ističe da su startapovi oblast zahvaljući kojoj Srbija može imati značajan ekonomski rast.

Navodi da je istraživanje pokazalo dobru povezanost domaćih osnivača sa osnivačima i investitorima iz sveta i da oni vrlo rano izlaze na svetsko tržiste.

„Ono što takođe sugerišemo kao najveću slabost je to što na lokalnom nivou u Srbji nismo povezani i to što vrlo retko preduzetnici razmenjuju znanja i iskustva i na tome moramo mnogo da radimo“, rekla je Kukić.

U poređenju sa globalnim prosekom, više domaćih startapova je okrenuto inostranim tržištima – samo njih 22 odsto je orijentisano na tržišta Srbije (11 odsto) i bivše Jugoslavije ( takođe 11 odsto).

Najveći broj je fokusiran na SAD (37 odsto) i Evropu (26 odsto), dok šest odsto startapova definiše svoje tržište kao „globalno“.

Od preostalih, pet procenata startapova je fokusirano na tržište Velike Britanije, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada i Azija u fokusu kod jedan odsto startapa.

Takođe, ističe se da startapovi u Srbiji imaju devet puta manje šanse da dobiju investicije nego neki startap bilo gde u svetu. Tu je potrebna veća podrška i domaćih i stranih investitora, a može mnogo i sama država da pomogne, navodi Kukić.

Startup Genome je kao najperspektivnije izdvojio blockćain i razvoj video igara, a pored toga, domaći startapi se u velikoj meri bave i kreiranjem rešenja za velike kompanije, proizvodima koji koriste veštačku inteligenciju i rad sa velikom količinom podataka (Big Data), kao i pametnim gradovima.

Primarni klijenti srpskih startapova su najčešće preduzeća (57 odsto), dok 41 odsto njih prodaje direktno krajnjim korisnicima.

Domaći osnivač startapa je star u proseku oko 33 godine, a samo 12 odsto njih u Beogradu i Novom Sadu su žene, što je slično globalnom proseku, pokazalo je istraživanje.

Trenutno u Srbiji ima između 200 i 400 startapova, u Beogradu i Novom Sadu.
Domaći startapovi su u poslednjih deset godina prikupili preko 143 miliona evra investicija, a više od 80 odsto sredstava otišlo je u samo dve kompanije.

„Izazov pribavljanja sredstava postaje još vidljiviji ako znamo da više od 50 odsto domaćih startapova nije privuklo nikakva ulaganja i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava“, ističe se u izveštaju.

Autori izveštaja zaključuju da je u rešavanju ovog problema ključna uloga države koja mora da kreira podsticaje i regulatorno okruženje koje će povećati broj domaćih i stranih investitora.

Najveći broj osnivača srpskih startapova su prvi put preduzetnici.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.