Usvojen Sporazum o saradnji sa Iranom

BEOGRAD – Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije usvojio je danas predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

„Ovim sporazumom se otklanjaju prepreke u trgovini, omogućava
saradnja istraživačkih instituta dveju zemalja i propisuju fitosanitarne mere i uslovi za transport billjnih pošiljaka sa merama zajedničke kontrole. Sporazumu je prethodila povećana zainteresovanost iranske strane za pojedinim robama, pre svega za semenskom robom pšenice, kukuruza, lucerke, kao i merkantilnog kukuruza“, izjavila je državna sekretarka u Ministarsvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Jelena Blagojević ovbrazlažući predlog Zakona.

Navela je da semenska roba iz Srbije učestvuje sa 17 procenata uvoza na tržištu Irana.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Marjan Rističević rekao je da je prema podacima kojima raspolaže, pre nekoliko godina Srbija u Iran izvozila 2.000 tona semenskog kukuruza, 190 tona semena strnih žita i manje količine drugih semena u ukupnoj vrednosti od oko 20 miliona evra.

Direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević rekao je da je 20 miliona evra izvoza cilj koji se želi postići ovim Sporazumom sa Iranom.

„Bilo je intentzivnih bilateralnih razgovora pre potpisivanje sporazuma. Njihova inicijativa se ticala pre svega uvoza merkantilnog kukuruza. Verujem da će Sporazum doprineti boljoj trgovinskoj saradnji Irana i Srbije, i da ćemo ponovo izvoziti bar u ranijoj meri od 20 miliona dolara, što je naša ciljana visina izvoza, ali su oni pored semena insistirali na sadnom materijalu vinove loze i voća. Poslednja informacija od njih je da se prvo ratifikuje Sporazum, pa da se nastavi sa saradnjom“, istakao je Milosavljević.

Dodao je kako će Sporazum otvoriti mogućnost domaćim institutima za istraživanja novih hibrida.

„Samo da vas podsetim. Desetine i desetine hibrida kukuruza su stvorene u Iranu, zato što je Iran zemlja sa pet klimatskih zona koja dozvoljava do tri žetve godišnje, tako da bi mogao da se skrati period stvaranja hibrida sa sedam do deset godina na tri do četiri godine. Znam da je Institut za ratarstvo u Novom Sadu mnogo sarađivao sa Iranom, Institut za kukuruz Zemun polje se sprema da sarađuje s njima, dakle verujem da ćemo dobro da sarađujemo“, zakljlučio je Milosavljević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.