Uvođenje u legalne tokove ceka 80.000neprijavljenih radnika

BEOGRAD – Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi i na druge delatnosi, naročito u kućnnim i pomoćnim poslovima čuvanja dece, starih lica, kućnih ljubimaca, poslove čišćenja i održavanja, dostave hrane, u građevinarštvu i drugim sličnih poslovima, rečeno je na konferenciji NALED-a u Beogradu.

Procene su da najmanje 80.000 radnika na građevini, pomoćnih barmena i konobara, bebisiterki, spremačica i slicnih profesija radi na crno.

Najcešci razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave jesu visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan nacin ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemacke organizacije za razvojnu saradnju o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu.

Viša savetnica u sektoru za rad i zapošljavanje u Ministarstvu rada Snežana Bogdanović rekla je na panelu „Budućnost pojednostavljenog radnog angažovanja u Srbiji“ da treba sagledati potrebe i videti koje je poslove na ovaj način kako je to učinjeno u poljoprivredi, moguće prevesti iz sive zone u legalne tokove.

Ističe da je veoma važno da se gde god je moguće poboljšaju uslovi i način rada.

Dragan Agatunović iz Poreske uprave rekao je da je ta institucija spremna za širi obuhvat ovog sistema, odnosno proširenje i na druge delatnosti kako je to učinjeno u poljoprivredi.

Ističe da će ako vlada i resorna ministarstva donesu odluku u tom pravcu, Poreska uprava biti spremna za nastavak aktivnosti na tome, i da podržava uvođenje ovakvih sistema u cilju suzbijanja sive ekonomije.

Direktorka tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović rekla je da bi korisno bilo da se sistem kakav je primenjen u poljoprivredi primeni i kada su u pitanju drugi poslovi, a da bi kao stimulans za one poslodavce ili fizička lica koji angažuju radnike na ovaj način, naročito za kućne poslove ili poslove čuvanje dece, možda mogli da se uvedu određeni vaučeri i omogući da neke usluge budu jeftinije.

„Stimulacija i za jedne i za druge bila bi prava mera ali sve to bi trebalo detaljnije razmotriti“, rekla je Bojović.

Tokom 820.000 dana angažovanja za sezonce u poljoprivredi plaćeni su porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara, a ovaj sistem je koristilo 311 poslodavaca.

Prijava sezonskog radnika može se uraditi na period duži od jednog dana (ako za takvim angažovanje postoji potreba), ali treba voditi racuna da jedan radnik na sezonskim poslovima ne može biti angažovan više od 120 dana godišnje.

Branislava Đorić iz Ministarstva poljoprivrede rekla je odgovarajući na pitanja da bi trebalo sagledati i eventualno produžiti rok ako je potrebno, mada period od 120 dana pokriva potrebe poljoprivrede.

Valentina Đureta iz GIZ-DKTI IMPACT rekla da je da GIZ priprema još nekoliko projekata i da će narednih dana i nedelja biti reč o tome kako ovaj model može da se proširi i uvedu nove moguhcnosti fleksiblinijeg rada.

Podsetila je da je Nemačka razvojna saradnja podržala uvođenje elektronske prijave sezonskih radnika kako bi se povećale prilike za zapošljavanje i smanjila siva ekonomija.

Zahvaljujući uvođenju elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u ovoj oblasti prevedeno je u legalne tokove, rečeno je danas na konferenciji NALED-a.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, pokazala je analiza.

Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.