U trendu

Varšava odbija da plati ruski gas u rubljama, Italija i Belgija osudjuju kršenje ugovora

 Poljska gasna grupa PGNiG objavila je danas da će odbiti da plaća u rubljama nabavku ruskog gasa kako traži Moskva dok su Italija i Belgija, poput Berlina, rekle da se radi o kršenju ugovora.

Nemačka i Austrija već su odbacile ovaj zahtev koji je juče uputio ruski predsednik Vladimir Putin.

Poljska koja zavisi od ruskih energenata je rekla isto.

„Ne vidimo takvu mogućnost“, rekao je predsednik grupe PGNiG Pavel Majevski.

On je rekao da ugovor, čije detalje ne može da otkrije, utvrdjuje naćin plaćanja, i da nije predvidjeno da ruska strana može da ga menja po sopstvenoj volji.

„Ispunićemo taj ugovor prema našim preuzetim obavezama“, rekao je on kako navodi agencija PAP.

Aktuelni ugovor nazvan Jamal ugovor ističe krajem godine.

Poljska se nada da će uskoro da se oslobodi svoje zavisnosti od ruskog gasa zahvaljujući baltičkom gasovodu koji će je snabdevati norveškim gasom i preko svog gasnog terminala u luci Svinoujšće gde će brodom stizati tečni prirodni gas.

Okupljeni danas na samitu u Briselu više vodja evropske dvadesetsedmorice osudili su zahtev Moskve.

„Ako se promene elementi ugovora onda se sve pregovara, onda se i cena ponovo pregovara. Ne mislim da je to za Rusiju način sa zaobidje sankcije ali ako hoće da promene odredbe ugovora, onda bi moglo da se razgovara o mnogim elementima“, rekao je belgijski premijer Aleksander de Kro.

Italijanski premijer Mario Dragi rekao je da smatraju da je to jasno kršenje postojećih ugovora. Nije rekao kako će njegova zemlja reagovati.

Berlin je već juče osudio taj zahtev Rusije kao kršenje ugovora, i naveo da će Nemačka sa svojim evropskim partnerima razgovarti o tome kako da odgovori na njega.

Rusija danas obezbedjuje 45 odsto evropskog uvoza gasa. Oko 55 odsto nemačkih kupovina gasa dolazi iz Rusije, kao i najveći deo snabvdevanja Finske, Madjarske i Češke.

Za sada su ruski energenti u velikoj meri poštedjeni teških zapadnih sankcija protiv Moskve iako je zapad takoreći potpuno izolovao Rusiju od svetskog finansijskog sistema, paralisao imovinu ruske centralne banke i izazvao pad vrednosti rublje.

Ruska centralna banka iako odsečena od velikog dela svojih stranih rezervi koje povremeno prodaje da podrži rublju, uvela je stroge kontrole kapitala koje su doprinele malom stabilizovanju domaće valute.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar