U trendu

Vasić: Očekujemo da država reši problem tužbi protiv banaka

BEOGRAD – Očekujemo da država nađe neko rešenje za problem ogromnog broja tužbi klijenata protiv banaka i to što pre, jer ovo više nije problem samo banaka i klijenata, već i društveni problem, kaže generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

Broj ovih tužbi, koje su zakrčile sudove meri se desetinama hiljada, a Blaž Brodnjak, predsednik NLB grupe, nedavno je izjavio da sudski sistem u državi treba da nađe rešenje za ovaj problem koji bi banke mogao da košta čak 100 miliona evra.

Povodom tužbi oglasio se i Međunarodni monetarni fond, koji je ranije saopštio da bi pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih postupaka protiv banaka, u kojima se osporava zakonitost naplaćivanja naknada za obradu kredita i osiguranje stambenih kredita, ojačalo finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu.

Vladimir Vasić u razgovoru za Tanjug ističe da bi nerešavanje ovog problema moglo izazvati posledice i po buduće klijente banaka, privredu ali i po investicioni rejting države.
Kada je reč o mogućim posledicama po buduće klijente one bi se, kaže, mogle ogledati kroz skuplje bankarske usluge, odnosno veće kamatne stope.

„Kada banka dobije tužbu, ona istog trenutka mora da rezerviše određena sredstva za taj spor. Spor traje od jedne do tri godine i dokle god traje, ta sredstva su rezervisana, ne plasiraju se, a to znači manje novca u opticaju i samim tim cena novca ide na gore“, objašnjava Vasić.

Prema njegovim rečima, drugi problem je pravni rizik, jer je ovde reč o retroaktivnim, odnosno tužbama koje se odnose na vreme od pre 10 i više godina.

To je loša poruka potencijalnim investitorima, koja, objašnjava on, kaže da nešto što se sada smatra da je u skladu sa zakonom, za 10-15 godina se može tumačiti drugačije.

Sagovornik Tanjuga navodi da je Narodna banka Srbije jasno stavila do znanja da je naplata naknada dozvoljena i da je to potvrdio i Evropski sud pravde.

„Ovaj sud je u novembru 2019. potvrdio da je naplata dozvoljena ako je klijent unapred upoznat sa svim troškovima, pa i njom, što kod nas jeste slučaj. Mislim da je bankarski sektor jedini koji ima taksativno nabrojane sve troškove koji ulaze u cenu koštanja“, kaže Vasić.

Dodaje da je to postignuto kroz efektivnu kamatnu stopu kao gornju cenu koštanja, a klijenti dobijaju i predlog ugovora, ugovor, kao i plan otplate kredita, gde se opet vide svi troškovi.

Vasić ističe da se ove naknade naplaćuju svuda u Evropi, ali da tužbe zbog toga postoje samo u Srbiji i da se njima zarad interesa nekih grupa može poljuljati sistem stvaran godinama.

Na pitanje ko tu zarađuje i koliko, Vasić kaže da na tužbeni zahtev klijenta, advokati i drugi uključeni u proces podnošenja tužbi i vođenja sporova zarađuju 24 puta više.

„Ako tužbeni zahtev iznosi 2.000 dinara, neko drugi dobija 48.000 i onda je jasno gde je interes. Ovde ima i još nešto što se smatra nedozvoljenim u advokatskom kodeksu, a to je reklamiranje usluga“, kaže on.

Dodaje da su sada uz posredovanje raznih udruženja bandere izlepljene pozivima za tužbe, da se tako, kao i objavljivanjem plaćenih oglasa na društvenim mrežama, stvara tražnja za advokatskim uslugama.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.