Vazduhoplovstvo RUS cekaju teski dani, strane firme na gubitk
BEOGRAD- Odluka Rusije da preregistruje avione zapadnih lizing firmi na svoje avio-kompanije ogroman je presedan koji će imati ogromne posledice u budućnosti u ekonomskom i bezbednosnom smislu, dok Rusko vazduhoplovstvo čekaju veoma teški dani, ocenio je danas urednik portala Aviopreš Aleksa Španjević.
On ocenjuje da će tim potezom Zapadne lizing firme izgubite milijarde dolara u avionima koje je Ruska Federacija maltene zaplenila
Kako je rekao za Tanjug teret te krize pašće na leđa običnih građana koji će ubuduće biti primorani da lete manje bezbednim avionima unutar Rusije, gde je avio često i jedini način da se stigne do pojedinih gradova.
„Ruskim avio-kompanijama oduzeto je pravo da koriste nove delove aviona sa Zapada, što će dovesti do velikog broja neispravnih aviona za nekoliko godina. Naravno, ti avioni neće biti bezbedni, počeće da padaju i u Rusiji ćemo, na žalost, za nekoliko godina videti sve više avionskih nesreća“, predviđa Španjević.
On kaže da će u Rusiji nastaviti da se obavlja avio-saobraćaj, sve dok ruske avio kompanije mogu da nabavljaju delove kanibalizacijom sopstvenih aviona, ali i nabavkom delova na crnom tržištu.
Španjević dodaje da će onih nekoliko stotina aviona koji su u ruskom vlasništvu nastaviti da lete tamo gde mogu, ali ne u onom obimu u kom su leteli do pandemije korona virusa.
On ističe da će odluka Rusije da praktično zapleni avione zapadnih kompanija imati velike posledice i u ekonomskom aspektu.
„Zapadne lizing firme izgubiće milijarde dolara u avionima koje je Ruska Federacija maltene zaplenila. Rusko tržište je već izgubljeno za zapadne avio kompanije. Istočne avio kompanije, pre svega iz Kine, još uvek mogu da se probiju na ruskom tržištu, ali Rusija sama i njene kompanije su potpuno odsečene od Zapada koje je za njih bio glavno tržište već 20 godina“, naveo je Španje.
Na pitanje da li Rusija može da sopstvenom proizvodnjom, pošto ima vazduhoplovnu industriju nadomesti, urednik portala Aviopreš odgovara da Rusija nema putničke avione koji mogu da pariraju zapadnim.
„U razvoju je trenutno jedan avion MC21 koji ima perspektivu na ruskom tržištu i u zemljma bivšeg ŠSR-a. Njegov razvoj nije završen, i dalje se testira, ali veliki problem sa tim avionom, ali i sa drugim ruskim avionima je što koriste dosta komponenti sa Zapada, iz EU i SAD, a te komponente neće moći da budu dostavljene u Rusiju. Budućnost je zaista neizvesna za Rusiju i njenu vazduhoplovnu industriju“, zaključio je Španjević.
Urednik porala Ex-Yu Aviation Luka Popović kaže da je Rusija do 2010. izbacila sve stare ruske avione i da trenutno njene kompanije imaju samo jedan ruski avion Suhoj Superjet 100, koji je relativno nov, proizveden u poslednjih desetak godina.
„Međutim, to su manji avioni, imaju do 100 putnika i nemaju toliki nalet da mogu da stignu do određenih gradova. Na primer, Aeroflot je otvorio bazu u Sočiju, koji se nalazi na jugozapadu Rusije, da bi mogao da leti u određene zemlje u koje ruske kompanije mogu da lete, jer prosto ne mogu tamo da stignu iz Moskve. Na primer u Tursku i Egipat“, objašnjava Popović.
On navodi da je 500 aviona u vlasništvu zapadnih lizing kompanija u Rusiji, a da je mali broj tih aviona vraćen.
„Neke ruske avio kompanije su dobrovoljno vratile avione i to su učinile verovatno zbog smanjenog obima saobraćaja i jer im nisu bili potrebni. Međutim, najveća avio-kompanija nacionalni prevoznik Aeroflot i dalje koristi avione koji su sada registrovani u Rusiji“, poručuje Popović.
Na pitanje o letovima Air Srbije u Moskvu, Popović ističe da Air Srbija leteći za Moskvu ne krši nikakva pravila i da ima potpuno pravo na to.
„Rusija nije uvela avio sankcije Srbiji. EU ne planira da zabrani avio-kompanijama da lete preko evropskog vazdušnog prostora kako bi stigli do Rusije“, kaže Popović i dodaje da ni zapadne kompanije nisu odlučile dobrovoljno da ne lete za Rusiju, već su im Rusi zabranili sankcijama.
On ističe da i dalje postoji dosta stranih kompanija koje lete za Rusiju, pre svega sa Bliskog istoka i Turske.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.