Veći prihod od meda nego od junećeg mesa
Srpski pčelari prošle godine doneli su Srbiji gotovo dvostruko više novca nego izvoznici junećeg i goveđeg mesa zajedno. Na tržište EU, Amerike, Kanade… izvezeno je meda u vrednosti od 9,6 miliona dolara dok je plasman ove dve kategorije mesa zbirno vredeo oko 5,6 miliona dolara. Gajenje pčela postao je tek pre nekoliko godina isplativ i masovan biznis koji po, tvrdnji proizvođača, može da donese više nego pristojnu zaradu. Za samo godinu dana broj košnica uvećan je za oko 200.000 (trenutno ih je oko 870.000). Šta je uticalo na ovo iznenadno interesovanje za pčelarstvo?
– Pre svega dobra prilika da se zaradi. Izvozno tržište nam se polako otvorilo, a i pčelari su preko nekoliko svojih organizacija uspeli da se udruže i obezbede organizovani otkup. I prošlogodišnja cena od 4,5 evra po kilogramu, za najtraženiji bagremov med, bila je povoljna za proizvođače i podstakla izvoz – kaže Srbislav Vidojević, predsednik Grupacije za pčelarstvo u Privrednoj komori Srbije.
Stručnjaci predviđaju rast profita u pčelarstvu i rast potražnje. Oni procenjuju da bi Srbija u narednih nekoliko godina mogla da utrostruči izvoz i poveća broj košnica na 1,2 miliona. Med proizveden u Srbiji je kvalitetan, ali kao i većinu strateških poljoprivrednih proizvoda izvozimo ga gotovo samo u rinfuzu.
– To je šteta ali trenutno ne može drugačije. Za sada je najvažnije da održimo cenu bagremovog meda na oko tri evra jer je to granica isplativosti i motiv mladim ljudima da se uključe u posao. Sledeće je izvoz upakovanog meda, stvaranje brenda i poverenja kod inostranih potrošača – ističe naš sagovornik.
I dok pčelari beleže uspeh, prognoze za stočarstvo nisu ni malo optimistične. Srbija ima dozvolu da na tržište EU izveze godišnje 8.875 tona junećeg mesa, takozvanog „bebi bifa”, najkvalitetnijeg i najskupljeg mesa koje je teško proizvesti a čija cena dostiže 450 do 600 dolara po toni. Prošle godine uspeli smo na ovo tržište da plasiramo tek 315 tona, a stručnjaci strahuju da će narednih godina rezultati biti još lošiji ako se nešto ne preduzme.
– Država vodi pogrešnu politiku. Staje su nam prazne, a sa druge strane imamo tri miliona svinja i ne znamo šta ćemo sa njima. Naša perspektiva nije svinjarstvo, već uzgoj junadi – ističe Branislav Gulan, agrarni analitičar. On kaže da je pre nekoliko godina prisustvovao sastanku sa predstavnikom EU za stočarstvo gde je Srbiji otvoreno poručeno da bi Unija mogla da garantuje narednih 50 godina plasman po 50.000 tona „bebi bifa”.
– Čak su nas povezali i sa predstavnikom za ovaj deo Evrope. Njega sam kasnije nekoliko puta pitao da li ga je neko kontaktirao iz Srbije i on mi je rekao – „nikada niko”, ističe sagovornik „Politike”.
Inače u vreme bivše Jugoslavije na evropsko tržište izvozili smo 50.000 tona „bebi bifa”, a samo iz Srbija čak 30.000 tona. Najveći proizvođači bili su poljoprivredni kombinati u saradnji sa porodičnim gazdinstvima koji su nestali i rasprodati u tranziciji, a naša glavna izvozna tržišta bili su Italija i Grčka.
Od 150 košnica se pristojno živi
Četvoročlana porodica koja se ozbiljno bavi proizvodnjom meda u 150 košnica od tog posla može pristojno da živi, tvrde stručnjaci. Početna ulaganja, prema računici „Politike”, ipak nisu tako mala. Za kupovinu košnice (pčela i opreme) potrebno je izdvojiti 170 evra. Ako se uzme procena pčelara da se danas rentabilno posluje sa najmanje 100 košnica dolazimo do iznosa od oko 17.000 evra.
– Ali neko ko tek ulazi u posao ne mora odmah da investira toliko novca. Dovoljno je da prve godine nabavi 10 ili 20 košnica i recimo 20 pčelinjih društava. Pa naredne još toliko a iz sopstvene proizvodnje obezbedi nove rojeve što je mnogo jeftinija varijanta – kaže Vidojević. On ističe da već sledeće godine sredstva počinju polako da se vraćaju, što je retkost u bilo kom drugom poslu u poljoprivredi. Već u trećoj godini taj pčelar će, dodaje, imati solidan prihod – oko 15 do 20 kilograma po košnici. Onaj ko ima sto košnica može da proizvede oko dve tone meda što je (po ceni od tri evra po kilogramu) prihod od oko 6.000 evra.
– Troškovi su oko 30 odsto, sve preko toga je zarada – kaže Vidojević.
(I. Albunović, Politika)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.