Dug Crne Gore raste dva i po puta brže od BDP-a

PODGORICA – Javni dug Crne Gore porastao je tokom 13 godina nezavisnosti sa 700 miliona evra, koliko je iznosio na kraju 2006. godine, na sadašnje tri milijarde evra, a bruto domaći proizvod je u istom periodu uvećan sa dve milijarde na 4,6 milijardi evra, pišu podgoričke Vijesti.

„BDP je porastao za 130 odsto, a javni dug za 327 odsto, odnosno dug Crne Gore raste dva i po puta brže od njene ekonomije“, navodi se u tekstu koji se bavi analizom napretka životnog standarda i ekonomskih rezultata u proteklih 13 godina crnogorske nezavisnosti.

U ovom iznosu javnog duga od tri milijarde evra, kako se dodaje, svega 500 miliona se odnosi na gradnju auto-puta, a iz cifri se može zaključiti da se najviše još 500 miliona odnosi na druge manje investicije finansirane iz zaduženja.

To znači, pišu Vijesti, da je dve milijarde evra otišlo na finansiranje tekuće potrošnje, odnosno armije državnih službenika.

U tekstu pod naslovom „Rast plata pojede inflacija: Od 2006. troškovi života porasli 40 odsto“, navodi se da standard prosečnog građanina, ni prema zvaničnoj statistici, nije značajno napredovao, a glavni razlog tome je kumulativna inflacija koja za ovaj period iznosi 40,7 odsto.

„Statistika pokazuje da se dobro živelo u prve tri godine nakon nezavisnosti jer je prosečna zarada sa 282 evra u 2006. narasla na 463 evra u 2009. godini, što je rast od 64 odsto, dok je istovremeno za taj period inflacija bila 20 odsto. U skoro svim godinama nakon toga inflacija je veća od rasta prosečne zarade“.

Vijesti podsećaju da je tada došlo do promene metodologije, pa je u prosečnu zaradu počela da se računa i dotadašnja naknada od 55 evra za topli obrok i prevoz. „To znači da je prosečna zarada u 2006, ako bismo je gledali prema novoj metodologiji, iznosila 282 evra plus ova naknada, odnosno 337 evra. Kada na taj iznos dodamo inflaciju, to znači da za sadašnji iznos zarade od 472 evra možemo kupiti istu količinu robe i usluga kao za 337 evra prije 13 godina. Sadašnja prosečna zarada je 510 evra i ona je realno veća za svega osam odsto od stvarne zarade iz 2006. godine“.

U tekstu se navodi da turizam postaje sve snažnija grana crnogorske ekonomije i jedna od retkih sa stabilnim rastom.

„Broj noćenja turista povećan je sa šest miliona u 2006. godini na prošlogodišnjih 12,9 miliona. Oslanjanje ekonomije jedne države dominantno na turizam nosi značajne rizike jer on zavisi od mnogih faktora kao što su vreme, bezbjednost, klimatske promjene…“, napominje list.

Takođe navodi da je uspostavljanje direktnog platnog prometa sa Srbijom jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja koje nije rešeno od osamostaljivanja Crne Gore, a koje je najčešće obećavano.

„Ovaj sused je najznačajniji ekonomski partner Crne Gore kojem prodaje četvrtinu svog izvoza, a iz kojeg dolazi i 25 odsto ukupnog broja turista. Međusobna trgovinska razmena iznosi 600 miliona evra. Međutim i dalje se međusobna plaćanja obavljaju preko Londona, Beča ili Frankfurta, što privrednicima i građanima stvara velike dodatne troškove“.

Banke građanima i preduzećima i za minimalne iznose naplaćuju najmanju fiksnu naknadu od 10 do 15 evra, a u procentima zavisno od sume i od banke iznose i do jedan odsto.

Ukupan platni promet između Crne Gore i Srbije iznosi oko 700 miliona evra, a zbog “posrednih usluga banaka”, kako su privrednici obe državi isticali, košta ih 10 miliona evra više, pišu Vijesti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.